Izvor: Politika, 11.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza kruni akcije
Već treći mesec za redom, kod svih berzi u regionu, zabeležen je pad vrednosti indeksnih pokazatelja, pa i kod nas
Berzanski indeksi u Evropi padaju. U ovih nekoliko reči nalazi se odgovor i na pitanje šta je osnovni uzročnik smanjivanja vrednosti ovih pokazatelja, kod nas, ali i u regionu.
Osnovni generatori pada vrednosti indeksnih pokazatelja u Evropi su povezani sa dužničkom krizom u Grčkoj i depresijacijom evra, ističu stručnjaci biltena Makroekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << analize i trendovi. Pored ovih faktora značajan uticaj na ovu pojavu ima i široko rasprostranjena zabrinutost zbog privredne situacije u evrozoni, mršavih rezultata konferencije G20 u Kanadi i isticanje roka za vraćanje 442 milijarde evra zajma Evropskoj centralnoj banci (ECB).
Nakon smanjenja kreditnog rejtinga Grčke sa BBB+ na BB+ i nepoverenja investitora u mogućnost Grčke da servisira svoje obaveze, pojavila su se ozbiljna strahovanja da bi dužnički problemi Grčke mogli da se preliju i na druge zemlje EU. Na širenje straha od prelivanja dužničke krize doprinela je informacija da bi možda i Mađarska, kojoj je MMF već odobrio 20 milijardi evra, imala problema oko servisiranja duga. Uprkos nemačkom odobravanju paketa pomoći, evidentno je da je na tržištu EU i dalje dominantan strah od dužničke krize u pojedinim članicama evrozone.
Kako su u Evropi aktuelne rigorozne mere štednje, postoji opravdana bojazan da bi pomenute mere mogle da uspore ekonomski rast EU. Zbog pomenutih mera i slabljenja evra investitori su po svemu sudeći izražavali sumnju u sposobnost privrednog rasta zemalja EU, što se na kraju reflektovalo na berzansko tržište.
Na kretanja indeksa berzi u Evropi znatan uticaj su imali rezultati Samita G20 u Kanadi. Očekivalo se da će se postići koordinacija stimulativnih mera i formulisanja zajedničke strategije izlaska iz ekonomske krize. Umesto toga na Samitu G20 došlo je do strateškog udaljavanja evropskih partnera po ovim pitanjima.
Dodatni pritisak na pad vrednosti indeksnih pokazatelja izazvala je zabrinutosti oko finansiranja banaka uoči isteka roka za vraćanje 442 milijarde evra zajma ECB. Početkom jula isticao je program finansijskih pozajmica te banke kao pomoć u održavanju likvidnosti nacionalnih banaka prezaduženih država.
U tome ne treba izgubiti iz vida, upozoravaju iz MAT-a, još jedan faktor – negativnom trendu kretanja indeksa evropskih berzi doprineo je i izlazak poslednje od četiri velike kineske državne banke na berzu u Hong Kongu. Vrednost akcija kineske Poljoprivredne banke sa kojima je planirano da počne trgovina tokom jula meseca iznosi 23 milijarde dolara. Veliko interesovanje koje postoji za ove akcije moglo je da dovede do toga da investitori prodaju akcije drugih kompanija kako bi došli do sredstava koje bi uložili u akcije kineske Poljoprivredne banke.
Tokom juna, već treći mesec za redom, kod svih analiziranih berzi u regionu zabeležen je pad vrednosti indeksnih pokazatelja. Najveći pad vrednosti indeksnih pokazatelja zabeležen je kod berzi u Banja Luci (7,76) i Zagrebu (6,61), dok je u Ljubljani (1,31) i Skoplju (1,53 odsto), bio znatno manji.
S. Kostić
----------------------------------------------
Stranci više prodaju, a manje kupuju
Tržišna kapitalizacija Beogradske berze prošlog meseca bila je je 8,2 milijardi evra ili 853,5 milijardi dinara. Registrovan je pad od svega jednog procentnog poena. Posmatrano na godišnjem nivou, izraženo u evrima, tržišna kapitalizacija Beogradske berze u junu ove godine bila je manja 14,9 procenata.
Učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcija opalo je 12 odsto zahvaljujući, pre svega, njihovom manjem učešću u prometu akcija na kupovnoj strani. Ali je zato učešće stranih investitora u ukupnom prometu akcija na prodajnoj strani uvećano za oko 13 procenata.
Ukupan promet na Beogradskoj berzi prošlog meseca, izražen u evrima, bio je manji u odnosu na maj za 22,5 odsto dostižući 13 miliona evra ili 1,35 milijardi dinara.
objavljeno: 12/07/2010
.jpg)
