Izvor: Politika, 12.Nov.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšije su se obrukale, ali šta bi Grčkoj?
Slovačka, Kipar i Španija su postupili baš „muški” glasajući protiv prijema Kosova u Unesko, ocenjuje sagovornik „Politike” iz diplomatskih krugova
„Komšije su se obrukale”, bio je jasan predsednik Srbije Tomislav Nikolić komentarišući zemlje u okruženju, posebno bivše jugoslovenske republike koje su glasale za prijem Kosova u Unesko. Mnoge je, međutim, iznenadila Grčka, zemlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja nije priznala nezavisnost Kosova, ali je prilikom prekjučerašnjeg glasanja na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu bila uzdržana. Njen glas se, dakle, zbog sistema glasanja, nije ni računao, pa je mogla i da izađe iz sale, kao Azerbejdžan, na primer.
Azerbejdžan, s kojim Srbija ima i potpisano strateško partnerstvo i na koji je Beograd računao da će glasati protiv, predomislio se izgleda zbog poziva turskog predsednika Erdogana, kako je to preksinoć na TV Hepi ocenio premijer Aleksandar Vučić. Ali, kad je reč o Grčkoj, laiku neće biti jasno zašto je ta prijateljska, a uz to i pravoslavna, zemlja postupila kako je postupila i verovatno će „krivicu” za to svaliti na moćne sponzore kosovske nezavisnosti. Međutim, u diplomatskim krugovima ističu da je ovo zapravo pozitivan ishod za Srbiju, jer je Atina ozbiljno razmišljala da glasa za prijem Kosova!
Grčka se, naime – kao uostalom i Ukrajina (koja nije prisustvovala glasanju iako nije priznala Kosovo, ali jeste nezadovoljna što, eto, svi građani Srbije ne slušaju zvaničnu politiku Beograda i Krim tretiraju kao deo Rusije) i druge zemlje – rukovodi svojim najvažnijim državnim interesima. I izgleda da je jako nezadovoljna što je Beograd ne podržava u sporu oko imena Republike Makedonije.
U diplomatskim kuloarima kruži priča da su Grci čuli da smo u OEBS-u izgovorili rečenicu da „sad treba stisnuti Grčku oko makedonskog imena, sada kada je slaba”. I to ih je mnogo zabolelo, jer je to njima važno državno pitanje.
„Nama Makedonija malo-malo, pa zabije nož u leđa. Priznala je Kosovo, glasa pre za interese Prištine nego Beograda, pa Grcima nije jasno zašto smo mi i dalje na strani Skoplja, a ne Atine. Osim toga, ne treba zaboraviti da mi već dve i po godine nemamo ambasadora u Atini, što oni tumače kao nemaran odnos Beograda prema njima. Pri tome, imamo otpravnika poslova koji je u Srbiji pod optužnicom i dobar deo vremena provodi na našim sudovima”, navodi izvor „Politike”, koji smatra da ovakav odnos Atine prema Beogradu nema veze sa ideološkim razlikama između Vučića i Ciprasa, ako je neko možda i na to pomišljao. Njima je, kaže, važan državni razlog, a Grcima su Albanci, na duže staze, partneri u borbi protiv Makedonaca.
Još letos se moglo videti da treba više diplomatske pažnje posvetiti toj državi. Kada je šef grčke diplomatije Nikos Kocijas u julu bio u poseti regionu, u Prištini je izjavio da će Atina „podržati učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije”, zbog čega je njegov srpski kolega Ivica Dačić od Grčke tražio objašnjenje. Posle toga je aktuelizovana i priča o prvoj zvaničnoj poseti grčkog premijera Ciprasa Srbiji. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je u avgustu najavio njegov dolazak na jesen, ali najnovije informacije iz diplomatskih izvora kažu da se to ipak neće dogoditi u toku ove godine.
U međuvremenu, u pojedinim beogradskim medijima priča o Grčkoj se razvila čak i do spekulacija da će Atina priznati Kosovo, najviše zbog pritiska međunarodnih kreditora. Nešto ranije su i izjave sada već bivšeg rumunskog premijera Viktora Ponte tumačene u istom svetlu.
Ipak, iako Grčka ima dosta dobre argumente na svojoj strani za odnos na Generalnoj konferenciji Uneska, u Beogradu ne mogu da sakriju razočaranje što je ostala uzdržana, znajući dobro kakvu sudbinu su do sada doživljavali objekti Srpske pravoslavne crkve na KiM. Kao kontrapunkt uzima se primer Poljske, od koje se očekivalo da će, kao odani američki saveznik u Evropi i ljuti protivnik Rusa, sigurno glasati za prijem Kosova. Međutim, Poljska je ostala uzdržana i time iznenadila mnoge. Diplomatski izvori „Politike” to pripisuju uticaju Vatikana na Poljake i smatraju da je on uticao i na glasove većine južnoameričkih zemalja, čak i onih koje su priznale Kosovo. Izgleda da je prekjuče u Parizu na delu bila i, bar delimično, solidarnost nekih država sa hrišćanskom tradicijom.
Takve ocene poklapaju se i sa onim što je juče rekao predsednik Nikolić, navodeći da je podršku zemalja Latinske Amerike obezbedio Vatikan, s tim što on tvrdi da je odlučujući uticaj na rezultat glasanja imala baš njegova poseta Vatikanu.
„Potez Poljske treba ceniti kao veliki vrednosni gest. Kao i u slučaju nekih drugih zemalja, recimo Japana, koji je priznao Kosovo odmah 2008, ali je sada bio uzdržan. To su odluke donete na principijelnom nivou, ne možete sa njima ’šibicarski’, ne možete ih potkupiti”, ocenjuje jedan od sagovornika „Politike”.
Kad je reč o ostalim članicama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo, iznenađenje je, za poznavaoce prilika, to što Slovačka nije bila uzdržana nego je glasala protiv prijema Kosova, dok i nije bilo neko iznenađenje što je Rumunija bila uzdržana. „Ali, Slovačka, Kipar i Španija su postupili baš ’muški’”, odaje im priznanje naš sagovornik.
A to kako su glasale zemlje bivše Jugoslavije – sve protiv interesa Srbije (Slovenija, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora glasajući za prijem Kosova, pa i BiH svojim uzdržanim stavom) – nije iznenađujuće. I biće tako, kažu upućeni, sve dok Beograd bude pasivan u pogledu njihovog odnosa prema Srbiji.
Pogledaj vesti o: Grčka
