Izvor: B92, 18.Maj.2012, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko grčka kriza košta Srbiju?
Beograd -- Kriza u Grčkoj, koja bi kao krajnji ishod mogla da ima i izlazak te zemlje iz evrozone, svakako ima uticaj i na Srbiju, navode ekonomisti.
Oni kažu da su posledice uglavnom posredne i odnose se na smanjeni priliv investicija u ceo region, prisustvo grčkog kapitala u bankama i kompanijama, suženi obim trgovinske razmene.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin ocenio je da je izlazak Grčke iz evrozone malo verovatan imajući u vidu da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << EU, pre svega, geopolitička tvorevina.
"Mislim da je snaga političara u ovom trenutku veća od snage ekonomskih eksperata i da će političari koji su jasni u svojim stavovima, uticati na zadržavanje Grčke u Evropskoj monetarnoj uniji (EMU)", rekao je Đuričin.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić je istakao da situacija u Grčkoj stvara određenu nervozu investitora, da su Grci zbog špekulacija o izlasku iz evrozone povukli poslednjih nekoliko dana milijardu evra iz banaka, a posledice su i nervoza evropskih berzi, pad vrednosti evra, povlačenje stranih direktnih investicija iz zemalja periferije i skok margina rizika.
"Što se tiče uticaja na Srbiju, mislim da taj efekat lančane reakcije može biti veoma neprijatan, jer je evro rezervna valuta u Srbiji... Cena energenata, koja se plaća u dolarima, će biti veća, jer evro gubi vrednost zbog grčkih problema u odnosu na dolar, a mi energente kupujemo u dolarima", naveo je on.
"Imamo i jedan broj grčkih banaka, koje su ovde, ali mislim da je regulativa centralne banke takva, da obezbeđuje njihovo funkcionisanje u okviru našeg monetarnog sistema. Normalno, bilo bi bolje, ukoliko bi oni mogli da povlače iz matica sredstva za finansiranje naše privrede", rekao je Đuričin.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da će rasplet grčke krize svakako imati uticaja na Srbiju i to višestruko jer su, s jedne strane u Srbiji, prisutne grčke banke i da se njihove matice nalaze u problemima u kojima se nalazi i Grčka.
On je ocenio da bi direktne posledice mogle da se osete kroz prisustvo grčkog kapitala u Srbiji, bilo da su to banke ili kompanije, a sve drugo je više posredno.
Prema njegovim rečima, "s obzirom da Srbija ima probleme sa servisiranjem spoljnog duga, grčki primer može jako dobro poslužiti da vidimo do kakvih sve problema može doći u nekoj zemlji ako se na vreme ne prepoznaju elementi dužničke krize koji prete i šta zemlju čeka posle izvesnog vremena, čak i u situaciji kada ima maksimalnu pomoć EU".
Srbija daleko od "grčkog scenarija"
Ekonomista Miroslav Zdravković ocenio je da je Srbija daleko od "grčkog scenarija" navodeći da je samo na kamate na javni dug Grčka prošle godine izdvojila 16 milijardi evra, što je što je veća suma u odnosu na javnu potrošnju Srbije i oko 40 puta više nego što naša zemlja izdvaja za finansiranje svojih dugova.
Zdravković je izrazio sumnju da će se u Grčkoj dogoditi bilo kakav ekstremni ekonomski scenario, kao što je izbacivanje iz evrozone ili nešto slično, ali da postoji bojazan od nemira imajući u vidu da je od izbijanja svetske krize pad BDP-a u Grčkoj 17 odsto "i to je najoštriji pad koji se desio bilo kojoj zemlji na svetu". "Sama ekonomija je u situaciji da će se daljim nastavcima pritisaka na Grčku i merama štednje samo dalje produbljivati problem i ne znam na koji način će eskalirati", rekao je on.
Što se tiče posledica na Srbiju, on je naveo da postoje tri kanala prenošenja - trgovinska saradnja, strane investicije, bankarski sektor i sva tri su relativno malog uticaja.
Zdravković je napomenuo da Srbija već ima pad trgovine sa Grčkom za trećinu, međutim, ona je zanemarljivo mali partner, i učestvuje sa 1,3 odsto u srpskom izvozu, tako da mnogo više treba da brine šta se događa u Italiji.
Drugi kanal su strane direktne investicije jer će poput odlaska OTE-a iz Telekoma, i druge grčke kompanije pod pritiskom MMF-a morati da izađu iz vlasništva u kompanijama, rekao je on.
"Treći kanal krize je bankarski sektor, međutim pri učešću grčkih banaka sa oko 13 odsto u ukupnom bankarskom sistemu Srbije, njihovo direktno učešće kroz kapital je nekih 850 miliona evra i manje je od tri odsto ukupnog bankarskog sistema", istakao je on i dodao da taj kapital mogu da kupe druge strane banke "i opet je to neutralno sa stanovišta našeg bankarskog sistema".
Pogledaj vesti o: Grčka
