Izvor: B92, 17.Okt.2012, 16:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko bi koštao raspad evrozone?
Izlazak Italije, Španije, Portugalije i Grčke iz evrozone koštao bi oko 17 hiljada milijardi evra, rezultat je studije istraživačkog instituta Prognoz.
Posledice izlaska Grčke i Portugalije iz evrozone bile bi u velikoj meri savladive, ali ako bi im se pridružile i druge dve velike članice sa juga Evrope, Španija i Italija, to bi značilo gubitke od preko 17 hiljada milijardi u tim zemljama, ostalim članicama evrozone, SAD, Kini i nizu drugih zemalja sveta.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << istraživanju Fondacije Bertelsman navodi se da bi i izlazak Italije i Španije iz evrozone značio "ekonomsku erupciju bez premca u Evropi
i svetu" i da "razmere te krize ne bi mogle da se mere pojmovima koje danas koristimo kada govorimo o krizi".
Za razliku od sličnih istraživanja, autori ove studije nisu u cenu istupanja pojedinih zemalja iz evrozone uračunali samo gubitke poverilaca zemalja u krizi.
Uz pomoć ekonomskih modela u objavljenoj studiji su razrađene posledice po privredni rast u preko 40 najznačajanijih industrijski razvijenih i zemalja koje se ubrzano razvijaju i koje čine 90 odsto svetske privrede.
U studiji se pošlo od mogućnosti istupanja Grčke iz evrozone, a simulacije su zatim proširene i modelima istupanja Portugalije, Španije i Italije.
U istraživanju Fondacije Bertelsman navodi se da bi i izlazak Italije i Španije iz evrozone značio "ekonomsku erupciju bez premca u Evropi
i svetu" i da "razmere te krize ne bi mogle da se mere pojmovima koje danas koristimo kada govorimo o krizi".
Posledice izlaska Grčke iz evrozone, kako se navodi u rezimeu studije Bertelsmana, bile bi nepovoljne, ali bi ih većina zemalja prevazišla
za dve godine.
Nemačka bi, na primer, izgubila 64 milijardi kao poverilac i oko 73 milijarde evra zbog usporavanja privrednog rasta. Ali, s obzirom na ukupan nemački društveni bruto proizvod, gubici bi iznosili samo 2,9 odsto.
Istupanje i Portugalije bilo bi takođe savladivo, ali bi posledice bilo znatno nepovoljnije. Samo u Francuskoj bi privredni rast u prvoj godini opao za jedan odsto, društveni bruto proizvod bio bi smanjen za skoro 18 procenata.
Sa eventualnim izlaskom i Španije iz evrozone bi teške posledice osetili i drugi svetski regioni, pre svega SAD i Kina.
Prema proračunima u Bertelsmanovoj studiji u 42 zemlje sveta gubici bi iznosili 7,9 hiljada milijardi evra od čega preko 1,2 hiljade milijardi u zemljama koje se ubrzano razvijaju, tzv. BRIK-državama (Brazil, Rusija, Indija, Kina). Kineski rast bio bi smanjen za jedan, američki za 0,4 odsto.
Ukoliko bi evrozonu napustila, uz prethodne tri zemlje, i Italija, nastupila bi svetska recesija, predviđa se u studiji. Gubici bi iznosili 17,2 hiljade milijardi evra, što je 44 odsto godišnjeg svetskog bruto proizvoda.
Nemački gubici iznosili bi čak 70 odsto BDP-a, kineski oko 50 i američki oko 25 odsto.
U simulacijama načinjenim za potrebe studije se pošlo od toga da bi navedenim zemljama koje istupaju iz evrozone bilo otpisano oko 60
odsto dugova.
To bi dovelo do ogromnog porasta deficita u zemljama poveriocima i nužnim učinilo nove pakete štednje i povećanja poreza. Potražnja bi drastično opala kako u zemlja koje bi napustile evrozonu, tako i onima koje bi u njoj ostale.
Smanjenje potražnje je ono što bi izazvalo pretežne gubitke u zemljama izvan Evrope.
Jedno od značajnih pitanja na koje autori studije nisu odgovorili jeste da li je moguće da iz evrozone izadju samo Grčka i Portugalija, što je skopčano sa savladivim posledicama ograničenih razmera, a da to isto ne učine Španija i Italija.
Navedeno je da opasnost domino-efekta nije mogla da bude proračunata, jer tržište kapitala reaguje previše iracionalno.
Pogledaj vesti o: Grčka
