Izvor: B92, 23.Mar.2012, 05:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko govori nemački, taj manje troši
Nemci su prikaz istraživanja dvojice naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Jejl naslovili "Zašto bi Grci da govore nemački imali manje dugova?"
To je bilo neposredno pre nego što je objavljeno da je samo pre mesec dana u Grčkoj osnovana antinemačka politička stranka "Nezavisni Grci" Panosa Kamenosa koji Grčku neće "isporučiti diktatu nemačke Evrope", već ima podršku između šest i 10 odsto birača.
Ekonomista Kit Čen sa pomenutog američkog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << univerziteta napravio je studiju: "Efekti jezika na ekonomsko ponašanje: stopa štednje, zdravstveno ponašanje, penziona štednja" koja se bazira na razlikovanju jezika prema odnosu između sadašnjeg i budućeg vremena.
Govorimo srpski, nema nam spasa
Među jezicima članica EU u ovu, da tako kažemo perspektivnu grupu zagledanu u budućnost, spadaju samo nemački, švedski, danski, finski i estonski. List objavljuje i tabelu OECD o prosečnim stopama štednje u 35 država širom sveta za period 1985-2010. Prema toj listi, na kojoj nema tradicionalno visoko štedljivih Kineza, od prvih deset država sa najštedljivijim građanima pet pripada jednoj, pet drugoj jezičkoj grupi. Prvoplasirani Luksemburg sa nemačkim jezikom pripada perspektivnoj grupi, ali ne i drugoplasirana Južna Koreja i trećeplasirana Rusija. Među poslednjih deset na listi, devet pripadaju grupi jezika u kome je i nemački, a devet zaista ne. Zanimljivo je da apsolutno svi jezici iz našeg okruženja spadaju u grupu koja, prema Kitu Čenu, ne haje mnogo za budućnost. I srpski naravno.
Tako nemački jezik spada u one jezike u kome je ta razlika slaba, pa u nemačkom potpuno identična rečenica, zavisno od konteksta, može značiti "Sunce sija", ali i "Sunce će sijati", u engleskom jeziku, međutim, rečeničkom formulacijom pravi se jasna razlika između onoga što se događa sada i onoga što će se dogoditi sutra ili u daljoj budućnosti.
Istraživanje navodi primere 122 jezika od kojih je samo 35 slično nemačkom, a ostali imaju tvrdo razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti. Čen, kao i njegov kolega sa istog univerziteta Danijel Kazasanto tvrde da ovaj jezički odnos između sadašnjosti i budućnosti utiče na način mišljenja ljudi kao i na njihovo ponašanje, pa i ekonomsko.
Da li su ljudi u čijim je jezicima razlikovanje između sadašnjosti i budućnosti snažno više skloni da misle na kratkoročnu nego na dugoročnu dobit, zapitali su se američki naučnici i izgleda odgovorili na to pitanje potvrdno.
"To je slučaj u najvišem stepenu. Jezički modeli mogu da određuju model mišljenja i model delovanja", rekao je Čen. "Postoji gomila dokaza da ljudi sa različitim jezicima različito misle. Često se pri tome ne radi o kulturnim razlikama, nego je jezik taj koji menja mišljenje ljudi", dodaje Danijel Kazasanto.
Čen tvrdi da ljudi sa jezikom u kome je razlika između sadašnjeg i budućeg vremena mekša, više štede, manje puše, sportski su aktivniji, jednom rečju, aktivnije se spremaju za budućnost. Ili još konkretnije: kod njih je za 13 odsto manja verovatnoća da će biti debeli, za 29 odsto je verovatnije da će se baviti sportom, a za 24 odsto ređe su strasni pušači.
