Izvor: Vostok.rs, 14.Nov.2011, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako spasiti evrozonu?
14.11.2011. -
Problemi evrozone postepeno izlaze iz okvira ekonomskih. Na pozadini pada vrednosti italijanskih obveznica i diskusija oko evropskog stabilizacionog fonda podnela je ostavku grčka vlada, napustio je svoj položaj premijer Italije Silvio Berluskoni. Reč je i o eventualnom reformiranju evrozone, koje će, prema mišljenju eksperata, pogoditi EU.
Još pre dve nedelje se činilo da je izlazak >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << iz krize nađen. Tada je bilo objavljeno da će Evropski fond finansijske stabilnosti (EFFS) imati na raspolaganju 1 bilion evra. Doduše, mnogi potencijalni učesnici stabilizacionog fonda imali pitanja, kako će se u praksi formirati najavljeni iznos. Zato Rusija ne žuri da mu se priključi, - izjavio je pomoćnik predsednika Rusije Arkadij Dvorkovič.
Ako Evropa usvoji odluku s razumljivim za sve mehanizmima i perspektivama, onda je u redu. Međutim, za sada je sve neodređeno, neshvatljivo o čemu je reč. Za sada nije jasno imaju li oni obećani trilion evra. Imaju 250 milijardi, kao i zajedničku ideju da će biti prikupljeno još 750 milijardi. Da li je neko spreman da da te milijarde – ne razumemo. Nama je zaista bolje da radimo preko MMF.
Ove nedelje je Moskvu posetila direktor-raspoređivač MMF Kristin Lagard. Mnogi eksperti su tvrdili da ona namerava da agituje Rusiju da aktivnije učestvuje u MMF, između ostalog, radi pomoći Evropi. Međutim, na konferenciji za štampu je Lagard samo saopštila o uzajamnom razumevanju s ruskim vlastima po nekim pitanjima.
Najveću pažnju je privuklo saopštenje da Nemačka ima još jedan plan za spasavanje evrozone – preko sprovođenja reformi. Hrišćansko-demokratski savez (HDS) tobože sprema odluku, koja predviđa mogućnost izlaska iz nje nekih zemalja. Doduše, kancelar SRN, a pored toga i lider HDS Angela Merkel je požurila da demantuje tu vest. Pojavila su se saopštenja da se razmatranju dokumenta priključila Francuska, odnosno, glavni donatori Evrope i gravni inicijatori povećanja stabilizacionog fonda nisu baš sigurni u efikasnost EFFS, - smatraju eksperti.
EU i evrozona su bliske stanju, kada krpljenje rupa ne može da pomogne, - izjavio je glavni urednik časopisa Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.
Već je davno bilo razumljivo da će ekrozoni biti potrebno najmanje fundamentalno revidiranje principa, promena sastava. De-fakto je to likvidacija ideologije, koja je tvrdila da je EU jedinstvena porodica, gde su svi jednaki, ona je delovala u toku dužeg perioda. Raslojavanje će značiti da nisu svi jednaki.
Ako ta ideologija nestane, te EU izgubi smisao za postojanje, u Evropi će početi dugačka politička kriza, - dodao je Fjodor Lukjanov.
Zanimljivo je šta će biti s Istočno-evropskom periferijom, koja je generirala ratove tokom stoleća. Apsolutno nije jasno šta će biti sa Balkanom, jer je on u toku poslednjih 15 godina očekivao da će biti primljen u EU i naći se u mirnom stanju. Pitanje je šta će biti s Ukrajinom, jer se tamo gubi srž političke diskusije. Oni kažu: Imamo evropski izbor. Što da se radi kada ga nema?
Međutim, raspad EU u vezi sa reformom evrozone je najnepovoljniji i najduži od scenarija. Ako Nemci ipak podnesu svoju odluku EU, te će ona biti usvojena, prvo će se Evropa podeliti na uslovne sever i jug. Najjače ekonomije se nalaze upravo na severu. Izvor ekonomskih problema su južne zemlje: Grčka, Italija, Španija. Takva reforma će omogućiti pre svega spasenje zaostalih zemalja, - uveren je šef analitičkog odelenja IK Grandis Kapital Denis Barabanov.
Za zemlje juga bi bilo optimalno da ipak napuste evrozonu i pokušaju da obnove svoj izvoz, svoju ekonomiju, poljoprivredu, odnosno, osnove,na kojima su se ranije razvijale njihove ekonomije.
S druge strane, to još ne znači da će lideri evropske ekonomije želeti da pruže slobodu južnim zemljama, - smatra Denis Barabanov.
Jake zemlje evrozone dobijaju velike preferencije i profite u tom savezu, jer one s jedne strane likvidiraju konkurenciju u slabijim zemljama, s druge – uvek imaju pouzdano i učinkovito tržište za visokokonkurentnu robu u okviru svog saveza.
Dakle, ekonomski problemi u evrozoni su već rezultirali povećanjem napetosti u EU. Obe organizacije su se suočile ne samo sa krizom, već i neophodnošću reformi da bi je nekako savladale.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Grčka
