Izvor: Politika, 09.Jul.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako nemački mediji određuju stav Merkelove prema Grčkoj
U kritikama Grčke najoštriji bili lider i vodeći funkcioneri Socijaldemokratske partije, koji su pre nekoliko godina, kada su bili u opoziciji, zagovarali znatno mekši stav
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Ako bi želela da po svaku cenu finansijski spase Grčku i zadrži je u evrozoni, nemačka kancelarka Angela Merkel bi se kod kuće suočila sa pobunom u redovima svojih demohrišćana i u delu javnosti, čemu su dobrim delom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << doprineli nemački mediji. Iako Merkelova važi za najmoćniju ženu Evrope, analitičari medija u Nemačkoj ovih dana su se zapitali koliko zapravo nemačka „muti” (mama) zaista ima slobode u odlučivanju kada najčitaniji i najgledaniji mediji stvaraju sliku o Grčkoj koja joj poprilično vezuje ruke.
Poslednji u nizu tih pritisaka došao je od najtiražnijeg tabloida „Bild” koji je na naslovnoj strani prikazao Merkelovu sa šlemom na glavi, pozivajući je da na pregovorima o Grčkoj ostane „gvozdeni kancelar”. Aludirajući na prvog nemačkog kancelara Ota fon Bizmarka, poznatog i kao „gvozdeni kancelar”, čiju je 200. godišnjicu rođenja Nemačka ove godine proslavila, „Bild” poziva Merkelovu da ozbiljno shvati da su Grci na referendumu odbili zahteva kreditora za reforme.
Preporučivši Merkelovoj da se u Briselu bori za plan koji će predvideti hitni izlazak Grčke iz evrozone i povratak drahmi, „Bild” je zapravo samo nastavio kontinuiranu antigrčku kampanju u kojoj je nekoliko puta pozivao EU da kaže „ne” novom programu finansijske pomoći Grčkoj, pri čemu je jednom čak objavio tekst o tome na grčkom.
Naslovi, poput „Ne više milijardama za pohlepne Grke”, „Merkelova oborila nove predloge Atine” ili „Dajte pare ili pucam”(sa fotografijom Aleksisa Ciprasa kako je uperio pištolj u svoju slepoočnicu), bezmalo svako jutro čitaju Nemci, ne samo u tabloidima, već i u ozbiljnim listovima kao što je poslovni dnevnik „Handelsblat”. A budući da se veći broj Nemaca informiše čitajući novine ili gledajući TV dnevnike i tok-šou emisije, uticaj klasičnih medija u Nemačkoj i dalje je veliki.
„Što se tiče ekonomskog izveštavanja, postoji mnogo neoliberalizma u štampi, a malo argumenata druge strane”, kaže za lokalnu štampu profesor Volfgang Mil-Beninghaus, sa Instituta za medijske studije Univerziteta „Humbolt” u Berlinu.
Prema njegovim rečima, u političkoj diskusiji u Nemačkoj dominiraju političke tok-šou emisije u kojima i kada su pozvani ljudi koji ne pripadaju mejnstrimu njihova „suprotna mišljenja uglavnom su stešnjena i imaju malo šanse da se izbore” sa dominantnim mišljenjima koje zastupaju ostali sagovornici. Prema njegovim rečima, to dovodi do perverznog efekta da ljudi čija su politička mišljenja izvan uskog ali dominantnog mišljenja ne samo da su isključeni iz medija već i iz politike.
„Ovaj tip jednodimenzionalnog izveštavanja dovodi do toga da sve manje ljudi glasa, jer ne vide alternativu. Njihovi stavovi nisu predstavljeni u medijima, kaže profesor Mil-Beninghaus i dodaje da naročito mladi smatraju da je „političare teško razlikovati”.
To se najbolje videlo minule dve nedelje u Nemačkoj kada su u kritikama Grčke i njene vlade najoštriji bili lider i vodeći funkcioneri Socijaldemokratske partije, koji su koliko pre nekoliko godina kada su bili u opoziciji zagovarali znatno mekši stav u rešavanju grčke dužničke krize. Tako je vicekancelar Zigmar Gabrijel žestoko kritikovao Ciprasa, a rezultate grčkog referenduma ocenjivao kao rušenje poslednjih mosta između Evrope i Grčke, bezmalo insistirajući da Merkelova bude oštrija prema Atini.
Prema rečima profesora Mil-Beninghausa, nemački političari se veoma trude da učestvuju u većini medija prisutnoj „zajedničkoj samopercepciji Nemačke kao finansijski odgovorne i privredno moćne države”.
Da mediji vrlo dobro osećaju tu „žicu” nemačke javnosti i da svaki političar koji insistira na tome može da osvoji srca Nemaca, pokazuju i najnovija istraživanja javnog mnjenja čiji rezultati ukazuju da je najpopularniji član vlade Merkelove ministar finansija Volfgang Šojble. On se od početka grčke krize zalagao za strogu fiskalnu kontrolu, štednju i finansijsku disciplinu, a mediji ga sada opisuju kao zagovornika izlaska Grčke iz evrozone.
Ova popularnost daje Šojbleovu moć i nad Merkelovom, budući da su i mnogi vodeći demohrišćani osetili da mogu da povećaju popularnost kritikovanjem Grčke pa se bezmalo utrkuju ko će biti oštriji prema Atini. Svi su ujedinjeni da gorak nemački lek koji je izgleda ostvario neke rezultate u ekonomski uzdrmanoj Španiji, Irskoj i Portugaliji, mora biti primenjen i u Grčkoj.
Međutim, minhenski dnevni list „Zidojče cajtung” ukazuje da Merkelova „stalno u privatnim razgovorima govori da je situacija u Grčkoj jedinstvena i neuporediva sa onom u Portugaliji ili Španiji”.
„Ali ništa od toga nije proizašlo. Ona nije bila u stanju da o pitanju jedinstvenosti (Grčke) prilagodi svoju filozofiju”, ističe ovaj uticajni dnevnik dodajući da to znači da joj „nedostaje hrabrosti za stvarni državotvorni program kao što bi bila velika konferencija o dugovima”.
Merkelova inače važi za izuzetno opreznu političarku koja često čeka da se o određenoj temi postigne konsenzus u javnosti pre nego što se usudi da iskaže svoje mišljenje o nekoj temi.
Jedini način da se ova kriza evrozone preokrene u pozitivnu priču „Zidojče cajtung” vidi u tome „ako Merkelova konačno pokaže fleksibilnost i posvećenost koje je s pravom zahtevala od Grka minulih pet godina”. Međutim, za to joj je neophodno da se oslobodi svog straha od medija i osude Nemaca što će, kako ocenjuju analitičari, vrlo teško da se dogodi.
Pogledaj vesti o: Grčka, Angela Merkel
.jpg)
