Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Apr.2020, 05:43
Izbeglice u doba virusa - kakvu igru igraju Grčka i Turska?
Otkako je izbila pandemija korona virusa, na granici Grčke i Turske, koja je bila u centru pažnje svetske javnosti zbog izbeglica, sada je mirno, piše DW i dodaje da se prava drama odvija se u krcatim kampovima na grčkim ostrvima gde, kako navodi, nema uslova ni za osnovnu higijenu.
"Sada je mirno. Ilegalni migranti su vraćeni", kaže Stavros Camalidis, načelnik Kastanjesta.
Kako objašnjava DW, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << varoš na grčko-turskoj granici je pre izbijanja pandemije bila u centru pažnje svetske javnosti. Nakon što je Turska krajem februara otvorila granicu prema Grčkoj, hiljade izbeglica su nedeljama pokušavale da se probiju preko žičane ograde u Grčku.
A sada, kako navodi, sve je opet mirno na ničijoj zemlji između Grčke i Turske.
"Mi ne znamo zašto su odjednom udaljili migrante. Ili zbog korone ili se Erdogan umorio i poželeo promenu", kaže Camalidis.
Prema navodima medija, nemačka tajna služba BND veruje da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan svesno upravljao naletom izbeglica na granicu.
Turska je, kako se navodi, dovozila izbeglice u Jedrene istim autobusima kojima ih je sada odvezla.
DW ocenjuje da je Erdogan ciljano birao Grčku, nadajući se da će izazvati reakciju i da će već kritična situacija na grčkim ostrvima dodatno biti zaoštrena.
Erdoganova računica je, dodaje, po svemu sudeći, bila da uceni Evropu tako što će EU pokazati da je zakazala kada je reč o izbjegličkoj politici.
Konačni cilj mogao bi da bude pritisak na NATO da se uključi u rat u Siriji onako kako Turskoj odgovara, ali mu je korona virus osujetio plan, smatra DW i dodaje da se turski predsednik povukao pošto svetski mediji više nisu iz minuta u minut izveštavali o dešavanjima na granici.
DW ukazuje da u Turskoj, prema zvaničnim podacima, boravi oko četiri miliona izbeglica, mada se priča da ih je znatno više.
S druge strane u Grčkoj, prema navodima vlasti, nalazi oko 100.000 potražilaca azila, 41.000 njih na ostrvima Lezbos, Samos, Hios, Leros i Kos.
Među njima je i Somaja (20) iz Avganistana, koja živi u kampu u Moriji na Lezbosu.,
„Jedva da imamo vodu, a izbeglice ovde ne znaju šta se dogada. Može li se zaraziti virusom? Zabrinuta sam", kaže Somaja.
Ona se, kako navodi DW, kao volonterka uključila u rad danske humanitarne organizacije "Team Humanity", gde šiju maske i dele ih u kampu, zajedno sa sapunom i brošurama s informacijama o virusu.
DW podseća da je Atina, pre dve sedmice, donela uredbu o ponašanju u doba korone u izbegličkim kampovima, u kojoj se navodi da su zabranjene posete ili aktivnosti unutar kampa.
Stanovnici unutar kampa smeju da se kreću samo ako je nužno, a kupovinu izvan kampa sme da obavlja samo jedan član porodice koji u posebnim policijskim autobusima bude odvezen do određenih prodavnica. Od 19 časova je na snazi policijski čas.
Odredbama se, takođe, ljudima sugeriše da se pridržavaju higijenskih mera.
Međutim, Apostolos Veizeis iz organizacije "Lekari bez granica" pita se – kako?
"Sve je prepuno. To su idealni uslovi za širenje korone. Mesecima se smeće ne odvozi, 1.300 ljudi koristi istu slavinu. Brojni nemaju uopšte pristup vodi, struji ili toaletu i vrše nuždu pod vedrim nebom", navodi on.
Veizeis smatra da su mere zaštite licemerne i da su one, pre svega, usmerene na zaštitu lokalnog stanovništva, a da diskriminišu tražioce azila.
Na celom Lezbosu, kako kaže, postoji samo pet kreveta za intenzivnu negu, na Samosu samo dva.
Tri lekara iz Ministarstva zdravlja su se u Moriji brinula za 20.000 ljudi i pri tome nisu imali ni lekove ni potrebni medicinski materijal na raspolaganju.
Veizeis ocenjuje da grčka vlada virus koristi u vlastite političke svrhe.
"Ako sada kažu da je vreme da se bude oprezan i da je najsigurnije smestiti izbeglice u zatvorene centre, onda time pokušavaju da konačno sprovedu svoj koncept", rekao je on.
DW navodi da je grčka vlast, tokom vikenda, nakon prvih registrovanih slučajeva korona-virusa u kampovima, odlučila da stavi u karantin dva takva centra.
U pitanju su kampovi Malakasa nadomak Atine i Ricona na severu zemlje.
A vlada, kako tvrdi DW, o svemu tome ćuti.
DW dodaje da je, nakon više upita tog portala kako misli da sprovede mere u kampovima, da li postoji plan evakuacije i da li se izbeglice uopšte testiraju na virus, dobio samo već poznati katalog mera, gde nema ovih odgovora.
Ranije je Atina oštro kritikovana zbog zatvorenih centara – i to od strane organizacija za zaštitu ljudskih prava, EU i lokalnog stanovništva, podseća DW.
I dok je Ankara zbog virusa povukla ručnu kočnicu, čini se da Atina koristi izbeglice da pošalje poruku, zaključuje DW.
Pogledaj vesti o: Grčka, Turska
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
