Izvor: B92, 02.Okt.2019, 16:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istoričari za B92 o švedskom "presecanju" istorije: "Dobro je da deca znaju ko je Demosten"
Nema više starog Rima, drevne Grčke, nema više učenja o velikom švedskom carstvu. Tako glasi vest u kojoj se navodi da Švedska planira da iz školskih udžbenika izbaci svu istoriju stariju od 18. veka, kako bi se učenici koncentrisali samo na Holokaust, Hitlera, Drugi svetski rat i postmoderni period s kraja 20. veka.
Pišu: M. Krstić - B. Gigović Grubić
Naime, švedski odbor za obrazovanje predlaže da se predmet istorija radikalno promeni, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << te navode da više vremena u obrazovanju treba dati pitanjima polova, klimatskim promenama i migraciji.
U višim razredima, koje pohađaju učenici uzrasta od 13 do 15 godina, više neće biti predavana istorija koja datira od pre 1700. godine.
Istoričar Danilo Šarenac za B92 kaže da takvo "presecanje" istorije nije nikako dobro, da se na taj način ide u krajnost, koja se njemu nikako ne dopada.
Smatra da deca na taj način neće imati nikakvo predznanje o tim bitnim istorijskim događajima.
"Ne možete razumeti Holokaust ako ne znate čitavu istoriju 19. veka. Kako će detetu objasniti otkud Jevreji tu?", rekao je on za B92, te dodao:
"O antici da ne govorimo. Dobro je da deca znaju ko je Demosten... Neće jednostavno imati predznanje o mnogim istorijskim događajima, pa tako ni otkud ovakva situacija u Africi. Neće znati koliko je ona dugo bila pod kolonijalnom upravom", upozorio je Šarenac, te dodao:
"To je ipak krajnost koju oni predlažu i ne treba preterivati. Nije rešenje samo izbaciti nešto iz udžbenika, već treba ubaciti drugu perspektivu. Raspad Jugoslavije pokazao je da svaki kostur izađe iz ormara. Tu se prećutkivalo puno spornih stvari iz Drugog svetskog rata pa je kostur na kraju izašao".
Šarenac se osvrnuo i na domaće istorijske udžbenike, ocenivši da su napisani "konzervativnim narativom" i da su puni opštih mesta.
Na pitanje da li Srbi žive u istoriji, kaže - ne više nego drugi. Pozivanje na istoriju, kaže, posledica je burnog vremena u kojem živimo.
Profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović istakla je da razume zašto u Švedskoj žele da se koncentrišu na istoriju posle 18. veka i da su ideje koje su tada nastale i te kako bitne za njihovo današnje društvo.
"Mi još uvek živimo u konceptima 18. veka. Međutim, mnoge pojave možemo da razumemo na primeru antike, ratova koji najbolje pokazuju kako smo se odnosili i kakve zločine smo činili jedni prema drugima. Prosto, bolje razumemo neke pojave ako znamo istoriju", rekla je ona.
Što se tiče posledica izbacivanja ovog dela istorije, ona ističe da će se to i te kako odraziti na njihovu opštu kulturu, ali i na razumevanje nekih današnjih pojava, jer se na primeru krize Rimskog carstva i danas objašnjava kriza u Evropi.
"Neće biti obrazovani, ali koliko su danas obrazovani kada znaju napamet sve kraljeve i godine? Oni uče određene istorijske pojave, ne idu od paleolita do Tita. Uče o pojavama mnogo dublje od nas. Jedan fenomen se dublje analizira i uči sa svih strana. Izbacivanjem srednjeg veka mi gubimo sliku o vremenu, šta smo mi sve prošli", dodaje ona.
Kod nas nije bilo ovakvih ideja, jer su ova razdoblja veoma važna za nas. U srednjim školama je pomerena hronološka granica pa je veći prostor dat 20. veku, jer se malo pažnje posvećivalo razdoblju posle 1945. godine.
"Švedska briše vekove u kojima je bila velika. Oni brišu svoj zlatni period. Mi sa njima ne možemo da se poredimo. Oni uče mnogo dublje i sistematičnije. Verujem da je ovo skraćenje došlo u nameri da se oni fokusiraju na određene fenomene koji su bitni za današnje vreme, poput migracija na primer. Oni nisu učili redom u poslednjih 30 godina", rekla je za B92 za kraj profesorka Stojanović.
Koliko će biti razumljive današnje pojave i fenomeni u društvu bez poznavanja korena i primene ideja koje su vezane za njih ostaje da se vidi. "Istorija je učiteljica života", kažu mnogi. Šta će u Švedskoj i kako učiti o životu i istoriji ostaje da se vidi.
.jpg)
