Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Avg.2018, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Slobodan Marković: Grčka država je klijentelistička
Požar blizu Atine, u kojem je poginulo više od 90 ljudi, otkrio je katastrofalnu mešavinu klijentelističke države i mera štednje po bezbednost ljudi i imovine, kaže Slobodan Marković, dugogodišnji dopisnik iz Grčke i poznavalac tamošnjih prilika.
Požari leti u Grčkoj redovna su pojava, ali u predizbornoj godini, kakva je ova, požara je mnogo više zbog višedecenijske prakse niza prethodnih vlada da se prekršioci amnestiraju u godini izbora. “Ko ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << bude divlje zidao na spaljenom može da očekuje amnestiju dogodine i može da očekuje profit. To je neverovatno u toj meri da postoje krivulje kao na berzama koje pokazuju ogromne šiljke u broju požara pred izbore u Grčkoj. Ista stvar je sa saobraćajnim prekršajima. Drugim rečima, država je klijentelistička. Čini se da u nekom populističkom maniru čini svojim građanima, odnosno glasačima vodećih stranka. I ta stvar je zbog toga vrlo učestala”, rekao je Marković.
Čuju se optužbe da su državne službe bile nespremne i da vlasti nisu spremile resurse za sprečavanje požara iako su se oni mogli očekivati u letnjoj sezoni?
To je istina. Ove godine stvar se iskomplikovala nekim evropskim uputstvima i organizovanjem nekih interministarskih i interresorskih grupa i pravljenjem planova za evakuaciju koji nisu gotovi i koji se tehnički ne mogu sprovesti pogotovo u naseljima koja su divlje izgrađena kakvo je ovo koje je izgorelo sa, po svemu sudeći, više od sto ljudi. Kažu da su jedan od velikih problema takozvane mere štednje. Poverioci Grčke ove godine su, između ostalog, smanjili budžet vatrogascima za 35 miliona evra, što možda ne izgleda mnogo, ali to je petina njihovog budžeta, a šef vatrogasne službe se još u aprilu žalio da niko neće da im popravlja kamione jer prošle godine nisu platili servise. Tako da su oni ušli nespremni.
Spomenuli ste moguće interese za podmetanje požara. Da li su to politički interesi ekstremističkih stranaka, ekonomski interesi neke vrste građevinske mafije ili nekoga kome je potrebno to zemljište?
To treće je najverovatnije i najčešće u dosadašnjoj praksi. Zakon je bio takav da je bila zabranjena izgradnja u šumi. Kad nešto izgori, šume više nema i tu za dva-tri dana iznikne kuća i kad dođe inspekcija kažu “nema šume, izgorela”. Onda su promenili zakon, tako da u šumi i području koje može biti pošumljeno ne sme da se gradi. Da bi područje bilo proglašeno takvim da može biti pošumljeno, potrebno je da prođe komisija, za to je potrebno vreme i opet pre toga iznikne kuća. Veliki interesi, hotelijeri i slično gledaju da kupe što jednostavnije što veći komad zemljišta i da tu nešto naprave. Ovde bi bio problem da su to pokušali jer to ima hiljade vlasnika, te bi bilo bespotrebno pokušati da se tako nešto spali. Sa druge strane, to nije atraktivan deo. To je prilično loša obala koja se sastoji od sedimenata peska i kamena koji se non-stop kruni. Težak je ulazak i izlazak iz vode. Što se tiče političkih interesa, sumnja se uvek na ekstremiste koji hoće nekome da napakoste. Međutim, dosad takvih potvrda za to nema. Po svemu sudeći, požar je počeo iz preopterećene elektroinstalacije. Jer u toj šumi su 50-ih bile jedna-dve seoske kuće, pa onda 60-ih 10-15, pa 70-ih 200-300, dok se nije došlo na više od 2.000 kuća. Instalacija je vučena kako je vučena, s kuće na kuću, sa drveta na drvo. Transformatori su okačeni na bandere i tog dana je jedan od njih , sasvim potvrđeno, počeo da varniči. Električari kažu kada varniči jedan transformator od preopterećenja, varničiće i susedni. Dakle, sasvim je moguće da se istovremeno zapalilo nekoliko transformatora. Tu su krošnje i drveće, to je buknulo začas nošeno jakim vetrom.
Kako bi situacija s požarima mogla da se odrazi na premijera Aleksisa Ciprasa. Da li se on pokazao kao energičan političar koji bi to mogao da rešava ili bi se javno mnjenje moglo okrenuti proti njega, imajući u vidu i u Grčkoj nepopularan dogovor s Makedonijom oko imena?
Po svemu sudeći, odraziće se jako loše. U ponedeljak, kad je požar izbio, on je iz posete Mostaru stigao kasno uveče. Požar je izbio u pet, on je obavešten sat kasnije i vratio se u Atinu tek posle 11 uveče. Imao je amnestiju naredna tri dana tokom nacionalne žalosti. Toga se u Grčkoj svi pridržavaju i nije bilo nikakve kritike. I u subotu je počelo nešto što se polako pretvara u kanonadu. Možda je svega dvoje-troje lokalnih zvaničnika podnelo ostavke, i zamenik šefa vatrogasne službe Grčke podneo je ostavku, ali te ostavke nisu prihvaćene zbog posla koji mora da se obavi. Izvesno je da je državni mehanizam kriv. Izvesno je da su kakvu-takvu intervenciju države spasle tri službe – vatrogasci na prvom mestu, vojska s ratnom mornaricom koja je skupljala preživele u moru i lekarske službe. Sve ostalo je praktično bilo u haosu, što se objašnjava tim ogromnim dimenzijama požara jer je do pepela izgorelo 1.200 hektara sa šumom i kućama. Jedno od ključnih pitanja je smrt 26 ljudi pored jednog ilegalno podignutog zida kojim je neko pregradio put ka obali, odnosno svojoj plaži. Ljudi su došli do tog zida i dalje opkoljeni dimom i vatrom nisu mogli, i tu su izgoreli. Dakle, te stvari je neko tolerisao ranije, ko je odgovoran za to?
Izbori u Grčkoj su sledeće godine. Kolike su šanse Ciprasu da zadrži vlast?
Velike utoliko što kontroliše državu, država kontroliše mehanizme, mehanizmi kontrolišu javnost, odnosno na nju utiču. Znači, s te strane može da bude miran. Sa druge strane, ima toliko problema da je sve to pod znakom pitanja. Nominalno, izbori bi trebalo da budu u septembru sledeće godine, kada vladi ističe mandat, ali će po svemu sudeći biti u aprilu, zajedno sa evropskim izborima. Opozicija sada pokušava da izdejstvuje izbore već ove jeseni. Požari su katastrofalno opterećenje za vladu, ona se ne može odbraniti, od alarma da zemlja nije dovoljno spremna preko broja žrtava koji je jedinstven u istoriji Grčke. Mislim da u poznatoj istoriji Grčke u požarima nikada nije poginulo toliko ljudi. Sa treće strane, postoji taj problem s makedonskim pitanjem. Ma koliko sporazum doprineo međunarodnom imidžu Ciprasove vlade i njega lično, u javnosti je loše ocenjen. Praktično pođednak procenat ljudi se buni protiv tog sporazuma i u Grčkoj i u Makedoniji – negde oko 60 odsto. Tako da je neizvesno kako će to proći, pri čemu je Ciprasova partnerska stranka u vladi, desničarski Nezavisni Grci, protiv. Oni bi mogli u Skupštini, pošto taj sporazum dođe na ratifikaciju posle ratifikacije u Makedoniji, dakle krajem godine ta desnica u vladi bi mogla da obori sporazum i samim tim i vladu. I, naravno, ono što je hronično i vrlo problematično, to je rukovanje Ciprasove vlade finansijskom krizom. Otkad je došao na vlast drastične mere štednje prebačene su na stanovništvo i to je razorilo ono kredibiliteta koji je imao na levici. I pokazalo se da će sada u avgustu, kada ističe poslednji treći memorandum s međunarodnim poveriocima, Grčka biti dužna da na neograničeno vreme i dalje štedi. Predstoji smanjenje penzija za još 19 odsto u januaru, što znači da će one biti manje više od 50 odsto nego što su bile pre krize. Tako da Ciprasu predstoji teška borba. Ne kažem da ne može da je dobije, ali objektivnom pored tog sporazuma o rešavanju makedonskog pitanja, koji je problematičan i u Grčkoj i u Makedoniji, on nema neki veliki uspeh kojim može da se pohvali.
Pogledajte ceo intervju ---
Pogledaj vesti o: Grčka
