Izvor: B92, 20.Jun.2011, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li spasa za Grčku?
Atina, Luksemburg, Brisel -- Ni rekonstrukcija vlade u Atini, ni višečasovni sastanak ministara finansija evrozone nisu doprineli da se Grčka udalji od opasnosti bankrota.
Izlaz iz krize međutim nije na vidiku, a situacija u kojoj se Grčka nalazi izaziva podele među političarima i sve veće nezadovoljstvo kod građana.
Grčki premijer Jorgos Papandreu je u Briselu gde razgovara sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i predsednikom Evropskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saveta Hermanom van Rompejom.
Papandreu u Brisel stiže u momentu kada su ministri finansija evrozone odložili odluku o odobrenju nove tranše pomoći Grčkoj.
Na sastanku u Luksemburgu koji je počeo u nedelju i trajao je do ranih jutarnjih sati, ministri evrozone su usaglasili da se Grčkoj odobri zajam od 12 milijardi evra, kao deo paketa pomoći EU i MMF, ali uz određene uslove.
Grčki parlament mora prvo da donese oštre mere štednje - usvoji mere fiskalnih reformi i proda deo državne imovine.
Kako su prenele strane agencije, ministri u Luksemburgu se nadaju da će najnovija tranša paketa pomoći biti isplaćena do sredine jula.
Novi plan, koji će biti osmišljen početkom jula, obuhvataće po prvi put i učešće privatnih kreditora, od kojih će se očekivati da dobrovoljno kupe nove grčke državne obveznice nakon datuma dospeća onih koje trenutno poseduju.
Istovremeno, iz Atine je saopšteno da će Grčku u utorak i sredu posetiti inspektori EU i MMF. Reč je o neočekivanoj poseti Atini radi razgovora sa novim ministrom finansija te zemlje, Evangelosom Venizelosom, a jedna od tema biti poreske mere.
Burni utorak u Atini
Upravo za utorak zakazano je i glasanje u grčkom parlamentu, posle čega će biti jasno da li je premijer Papandreu uspeo da ubedi poslanike da usvoje mere štednje, neophodne za dobijanje nove pomoći i da su promene u vladi, koje je izvršio prošle nedelje, dovoljne da Grčka ispuni ciljeve.
Papandreu je, s ciljem da obezbedi podršku za nove, još drastičnije mere štednje, u petak izvršio rekonstrukciju vlade, dovodeći na, u ovom trenutku, ključno mesto ministra finansija svog glavnog konkurenta u stranci PASOK - Evangelosa Venizelosa.
Venizelos je odmah potom otputovao na sastanak sa kolegama u evrozoni, poručujući da će njegova zemlja održati obećanja o smanjenju deficita.
Istovremeno, u grčkom parlamentu je u toku oštra debata u kojoj vladajući PASOK apeluje na poslanike da podrže vladu i njen program štednje, dok opozicija traži vanredne izbore.
"Pozivamo Grke i poslanike da podrže novu vladu i njen nepopularni program štednje kako bismo izbegli katastrofalni bankrot zemlje", ističu u vladajućoj partiji.
S druge strane, lider vodeće opozicione stranke Nova demokratija Andonis Samaras pozvao je Papandreua da podnese ostavku i da otvori put za vanredne izbore i za nove pregovore o zajmovima.
Očekuje se, ipak, da bi vladajući PASOK trebalo da položi ovaj test pošto u parlamentu ima 155 od ukupno 300 poslanika, ukoliko se, u toku samog izjašnjavanja, ne suoči sa disidentima u sopstvenim redovima.
Jorgos Papandreu (Tanjug)
Parlament bi, ukoliko vlada dobije podršku, do kraja meseca trebalo da se izjasni i o njenom programu štednje koji je izazvao oštre reakcije: opozicije, sindikata i gradjana, čak i unutar PASOKA-a.
U njemu se predviđa smenjenje plata, otpuštanje radnika i službenika, povećanje poreza i prodaja javnih preduzeća.
Na taj način samo ove godine bi trebalo da se uštedi više od šest milijardi evra, što je preduslov za dobijanje nove rate zajma od MMF i evropskih finansijskih institucija.
Nije, međutim, jasno kako će vlada uspeti da ublaži nezadovoljstvo građana, koji danima protestuju na ulicama i trgovima Atine i Soluna.
Grčka se danas suočava s problemima u snabdevanju strujom, jer su zaposleni u najvećoj elektroenergetskoj kompaniji "DEH" stupili u štrajk zbog oduke vlade da je privatizuje, u okviru plana štednje. U saopštenju kompanije navedeno je da 9 termoelektrana ne radi zbog štrajka i apeluje se na potrošače da smanje upotrebu struje, naročito tokom popodnevnih vrućina.
Oni optužuju vladu da nepravedno teret štednje svaljuje samo na ledja onih koji žive od plata i penzija, da oni plaćaju greške, ne samo PASOK-a nego i Nove demokratije koja je do pre dve godine bila na vlasti.
To potvrđuje i nedavna anketa u kojoj se 47 odsto građana izjasnilo za raspisivanje vanrednih izbora. Politički analitičari, medjutim, upozoravaju da vanredni izbori ne bi ništa rešili, jer nijedna partija ne bi uspela da napravi jaku vladu.
Kriza u Grčkoj utiče i na globalna finansijska tržišta, odakle stižu vesti da su vrednost akcija i kurs evra opali posle izveštaja da se ministri finansija evrozone nisu dogovorili o odbravanju nove tranše zajma.
Situacija u Grčkoj prati se i u Srbiji, a ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić ne očekuje "prelivanje" negativnog scenarija na Srbiju.
Premijer Jorgos Papandreu je najavio i izmene u ustavu kako bi mogli da se pozovu na odgovornost oni koji su u vrhu vlasti krivi za nekontrolisano trošenje sredstava, što je i dovelo do javnog duga koji premašuje 300 milijardi evra, za šta su pre svih krive državne strukture i banke.
