Izvor: B92, 15.Jul.2021, 15:24

Igre I Olimpijade " 1896. Atina (Grčka)

Samo dve godine kasnije održane su prve moderne Igre, u svojoj kolevci Grčkoj, tačnije Atini.

Centralna arena bio je stadionu Panatinaiko, prvi veliki stadion modernog sveta kapaciteta 80.000 gledalaca, a takmičenja su se održavala na još šest lokacija, uključujući čuveni Maraton.

Od ukupnog broja sportista 65% su bili Grci, a od neevropskih sportista nastupili su Amerikanci, te po jedan Australijanac (u okviru tima VB) i jedan Čileanac, čije je učešće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tek naknadno dokazano.

Tokom deset aprilskih dana učestvovalo je 241 sportist (bez žena) iz 14 zemalja (Australija, Austrija, Bugarska, Čile, Danska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Grčka, Mađarska, Italija, Švedska, Švajcarska i SAD) koji su se takmičili u devet sportova (43 discipline): atletika, biciklizam, mačevanje, gimnastika, streljaštvo, plivanje, tenis, dizanje tegova i rvanje.

Šampionu je dodeljivana srebrna medalja, dok je drugoplasirani dobijao bakarnu. Retroaktivno MOK ih je zamenio zlatnim i srebrnim, te nagradio i trećeplasirane bronzanim medaljama.

Najviše medalja osvojili su Amerikanci, 11 zlatnih i ukupno 20, dok je najuspešniji pojedinac bio Nemac Karl Šuman koji je osvojio četiri titule u rvanju i gimnastici.

Vrhunac Igara za Grke bila je maratonska pobeda njihovog zemljaka Spirodona Luisa.

Igre je obeležio i Amerikanac Tomas Burk, šampion na 100 i 400 metara koji je jedini trke počinjao u niskom startu (sa kolenom na tlu), što je zbunilo sudije koje su mu ipak dopustile da kreće iz te “neudobne pozicije”.

Sa prvih Igara pamti se i događaj koji je definicija “olimpijskog duha”. Francuski biciklista Leon Flameng je pobedio u trci na 100 kilometara, iako je u jednom trenutku stao da sačeka da njegov grčki rival Jorgos Koletis reši mehanički problema.

Jedini profesionalni takmičari na prvim Igrama su bili mačevaoci, Nemci su dominirali u gimnastici, dok su plivačka takmičenja održana na otvorenom moru, jer su Grci odbili da troše ograničeni novčani budžet na poseban stadion.

Na neobičan način proglašen je šampion u dizanju tegova. Istu težinu su podigli Škot Lonseston Eliot i Vigo Jensen iz Danske, a zlato je pripalo Dancu odlukom predsedavajućeg princa Jorgosa koji je procenio da je Jensen to uradio “u boljem stilu”.

Uprkos ogromnim organizacionim problemima, pre svega finansijskim, Igre u Atini su bile izuetno uspešne kao najveći i najposećeniji sportski događaj u istoriji.

Stoga je pokrenuta inicijativa da se svake naredne Igre održavaju u Atini, kao u antičko doba, ali su se vratile u svoju postojbinu tek 2004, čak 108 godina kasnije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Nastavak na B92...