Izvor: Politika, 25.Maj.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitno smanjiti budžetski deficit
Grčka ekonomija je decenijama funkcionisala kao relativno zatvorena ekonomija, sa karakteristično velikim javnim sektorom, prihodom koji je uglavnom poticao od usluga (npr. turizam, brodovlasništvo), padom industrijske proizvodnje i izvoza, kao i sa primarnom domaćom potrošnjom. Vremenom je u Grčkoj došlo do velikog budžetskog deficita, javnog duga i deficita tekućih transakcija, uz pad konkurentnosti. Istovremeno su odlagane neophodne strukturne reforme poreskog i penzionog sistema, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tržišta rada i drugih važnih oblasti. Ovi duboko ukorenjeni problemi grčke ekonomije posebno su došli do izražaja tokom globalne ekonomske krize, što je i dovelo do sadašnje situacije.
Hitan i ključni prioritet Grčke je da smanji fiskalni deficit zemlje i da počne da vraća poverenje tržišta. Nedavni paket pomoći Evropske unije i MMF-a od 110 milijardi evra pokriće finansijske potrebe zemlje u naredne dve do tri godine i obezbediti dovoljno vremena da vladin ambiciozni program, koji ima za cilj hitno smanjenje budžetskog deficita, počne da pokazuje rezultate.
Pored smanjenja budžetskog deficita Grčka, takođe, treba da reši pitanje razvoja. Napori na polju fiskalne konsolidacije trebalo bi da budu praćeni strukturnim promenama i reformama na duge staze kako bi se obezbedila dugoročnija konkurentnost zemlje, kao i inicijativama za podsticanje rasta i investicija, u cilju ublažavanja efekata strogih fiskalnih mera i redukovane potražnje. Neophodno je takođe stimulisati i promovisati inicijative u preduzetničkom i privatnom sektoru.
Grčki bankarski sistem igra ključnu ulogu u finansijskoj stabilnosti Grčke i šireg regiona. U ovim vremenima punim izazova grčke banke su dokazale da su otporne i sposobne da posluju uspešno u veoma zahtevnim okolnostima. Ostale su profitabilne i uspele su da poboljšaju jaku kapitalnu poziciju u odnosu na 2009.
Sem očigledne „lekcije” o važnosti fiskalne discipline svake zemlje koju mogu da nauče iz grčke krize postoji još nešto što se tiče i svih ostalih evropskih zemalja – grčka kriza dovela je u pitanje efikasnost evrozone i snagu evra. Ova pitanja, koja takođe služe kao osnova za špekulativnu trgovinu, razrešena su najavljenim mehanizmom stabilizacije vrednim 750 milijardi evra za pomoć zemljama članicama u slučaju potrebe. Ovaj mehanizam i nove mere Evropske centralne banke dokazuju rešenost EU da štiti finansijsku stabilnost u oblasti evra i umanji kratkoročnu zabrinutost za solventnost pojedinih članica evrozone kod kojih je došlo do pogoršanja fiskalnog položaja i dinamike dugovanja. Uvođenje ovih novih mera definitivno garantuje da ekonomije ovih zemalja neće morati da se oslanjaju isključivo na tržišta kapitala kako bi izmirile svoje finansijske obaveze i potrebe za finansiranjem deficita.
Kad je reč o Srbiji, ona je u boljoj fiskalnoj poziciji od većine evropskih zemalja. Budžetski deficit od oko četiri odsto relativno je nizak u odnosu na okruženje, a isto važi i za javni dug, koji je ispod 40 odsto BDP-a. Pored toga, sporazum sa MMF-om daje pozitivan doprinos makroekonomskoj stabilnosti. Međutim, svakako da postoje i značajni izazovi, kao što je niska stopa izvoza, zavisnost od oporavka drugih zemalja koje su glavni trgovinski partneri Srbije, visok stepen „evroizacije’’ ekonomije, povremeno spor napredak određenih strukturnih reformi...
Zato su nedavne inicijative vezane za „deevroizaciju’’ ekonomije (npr. promovisanje dinarskih kredita, izdavanje dugoročnijih državnih obveznica, itd.) dobrodošle. Isto važi i za najavljeni „zakon o fiskalnoj odgovornosti’’ koji će – ako bude usvojen – zakonski ograničiti nivo javnog duga.
Važno je reći i da zemlje centralne i jugoistočne Evrope ostaju glavni strateški cilj grčkih banaka, posebno Eurobank EFG grupe. Na vreme smo ušli na ova tržišta, uložili znatan kapital i resurse i pozicionirali se kao banke od sistemske važnosti u većini zemalja, uključujući Srbiju. I dalje smo snažno posvećeni ovom regionu i u dobroj smo poziciji da ostvarimo prednosti iz njegovog daljeg zbližavanja, koje je možda odloženo zbog krize, ali je neizbežno.
Predsednik Izvršnog odbora Eurobanke EFG
Filipos Karamanolis
[objavljeno: 25.05.2010.]
