Izvor: B92, 15.Sep.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčku ipak ne izbacuju iz zone evra
Pariz -- Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su izrazili uverenje da je budućnost Grčke u evrozoni.
Prethodno im je grčki premijer Jorgos Papandreu još jednom rekao da je Atina "apsolutno odlučna" da ispuni svoje obaveze.
Francuski predsednik i nemačka kancelarka obavili su zajednički telefonski razgovor sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šefom grčke vlade u trenutku kada međunarodna finansijska tržišta potresa pretnja eventualnog grčkog bankrota.
"Predsednik republike i kancelarka istakli su da je sada više nego ikada neophodno da se u potpunosti sprovedu odluke koje su 21. jula usvojili šefovi država i vlada evrozone kako bi obezbedili stabilnost evrozone", navodi se u saopštenju iz Jelisejske palate.
I portparol vlade Grčke Ilijas Mosijalos je rekao da su se "uprkos nedavnim glasinama, sve strane saglasile da će Grčka ostati u zoni evra".
Sarkozi i Merkel su grčkom premijeru istakli značaj koji treba posvetiti "striktnom i efikasnom sprovođenju programa oporavka grčke privrede koji podržavaju i zemlje evrozone i Međunarodni monetarni fond, a što je uslov za isplatu budućih tranši kreditnog programa".
"Ispunjavanje obaveza koje su predviđene programom neophodno je kako bi grčka privreda mogla da se vrati na put stabilnog i dugotrajnog rasta", ocenili su Merkelova i Sarkozi.
Kancelarka Merkel se u Nemačkoj odavno bori protiv glasova koji govore da nikakve pomoći više ne mogu spasti Grčku te da je ne treba ni spasavati. Ona kaže da "sve što radimo mora biti kontrolisano. I dalje smo na neispitanoj teritoriji monetarne unije, i ako ne kontrolišemo stvari, može doći do pogubnih posledica po sve nas".
Merkelova je još ranije bila izričita - državni bankrot neke od zemalja moguć je tek od 2013, kada ističe važeći kišobran za spas evra. Trenutni ugovori ne predviđaju insolventnost.
Grčka je dosad izbegavala bankrot zahvaljujući kreditima Međunarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija koji su letos odobrili "paket" kredita u iznosu 150 milijardi evra. Nova tranša zajma od osam milijardi evra se, međutim, uslovljava novim još oštrijim merama štednje i reformama, odnosno konkretnim napretkom u javnim finansijama.
Grčkoj prete novi štrajkovi i oštrija štednja
Grčka vlada je primorana da preduzme nove mere štednje kako bi izbegla bankrot što će, kako se već najavljuje, izazvati novi talas štrajkova i protesta. Vlada će morati da povećava poreze na imovinu i otpušta višak zaposlenih u javnom sektoru, što će pogoditi mnoge građane.
Istovremeno, nemačke kompanije žele da investiraju u Grčku, kaže predstavnik nemačke federacije preduzetnika BDI Danijel Štal i dodaje da je "jasno da je za strukturne reforme potrebno više od godinu dana, možda 10 godina". On, ipak, navodi da postoji "ogroman" potencijal u Grčkoj, zemlji sa "veoma visokim nivoom visokoobrazovanih ljudi". "Nemačke kompanije ne napuštaju Grčku. One su zainteresovane za ulaganja na dugi rok", kaže Štal.
Odlučeno je da se uvede specijalni porez na stanove i kuće što bi, kako se računa, u ovoj i idućoj godini u budžet trebalo da donese četiri milijarde evra.
Vlada traži listu prekobrojnog osoblja, koje bi trebalo da čini najmanje 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u svakom od 150 državnih preduzeća. Na listi će se prioritetno naći oni koji su već ispunili uslove za penziju i oni koji imaju niži stepen obrazovanja.
Grčka vlada je ranije najavila da namerava da otpusti 200.000 zaposlenih u javnom sektoru do 2015. godine.
U najvećem sindikatu u zemlji GSSE ošstro su kritikovali nove mere štednje i najavljuju da će vlada dobiti odgovarajući odgovor.
I dok je hiljade vlasnika taksija, carinici i doktori u bolnicama završilo dvodnevni štrajk, zaposleni u pojedinim javnim službama organizuju povremene prekide rada u znak protesta zbog oštrih mera štednje.
