Izvor: B92, 07.Jun.2015, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčkoj treba Maršalov plan
Šestog septembra 1946. državni sekretar SAD Džejms Birns otputovao je u Štutgart da održi istorijski "Govor nade". Birnsovo obraćanje označilo je posleratnu promenu stava prema Nemačkoj, a paloj naciji je pružena šansa da zamisli oporavak, rastu i povratak u normalu. Sedam decenija kasnije, potrebno je da se mojoj zemlji, Grčkoj, ukaže takva šansa.
o Birnsovog "Govora nade" Saveznici su predano radili na preobraćanju "...Nemačke u zemlju koja je pretežno poljoprivredna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i seoska." To je bio cilj plana koji je osmislio ministar finansija SAD Henri Morgentau Junior, a koji su potpisali SAD i Britanija dve godine ranije - u septembru 1944.
Zapravo, kada su SAD, Sovjetski Savez i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisali sporazum u Potsdamu u avgustu 1945, postigli su dogovor o "smanjenju ili uništenju celokupne civilne teške industrije s vojnim potencijalom" i o "restrukturiranju nemačke ekonomije u pravcu poljoprivrede i lake industrije." Saveznici su do 1946. smanjili proizvodnju čelika u Nemačkoj za 75 odsto u odnosu na predratni nivo. Proizvodnja automobila pala je na oko deset odsto predratne proizvodnje. Do kraja decenije je uništeno 706 industrijskih fabrika.
Birnsov govor nagovestio je nemačkom narodu preinačenje te kaznene inicijative za deindustrijalizaciju. Naravno, Nemačka duguje svoj oporavak od rata i posleratno bogatstvo svom narodu i njegovom napornom radu, inovaciji i posvećenosti ujedinjenoj demokratskoj Evropi. Ali Nemci ne bi mogli da organizuju svoj veličanstveni posleratni preporod bez podrške koja je nagoveštena "Govorom nade".
Uoči Birnsovog govora i neko vreme nakon njega američki saveznici nisu težili da povrate nadu poraženim Nemcima. Ali čim je administracija predsednika Harija Trumana odlučila da rehabilituje Nemačku, nije bilo povratka. Njen preporod je bio na putu, a olakšao ga je Maršalov plan, otpis duga Nemačkoj 1953, što su sponzorisale SAD, kao i priliv migrantskih radnika iz Italije, Jugoslavije i Grčke.
Evropa ne bi mogla da se ujedini u miru i demokratiji da nije bilo te ogromne promene. Neko je morao da ostavi po strani moralna pridikovanja i objektivno sagleda zemlju koja je bila blokirana nizom okolnosti, što će samo ponovo izazvati neslaganja i fragmentaciju širom kontinenta. SAD, koje su se iznedrile iz rata kao jedina zemlja kreditor, upravo su to uradile.
Danas je moja zemlja blokirana takvim okolnostima i potrebna joj je nada. Moralna pridikovanja zbog pružanja pomoći Grčkoj se gomilaju, onemogućavajući njenom narodu da pokuša da ostvari svoj preporod. Strože mere štednje se zahtevaju od ekonomije koja je na kolenima zbog najveće štednje koju je neka zemlja ikada morala da podnese u mirna vremena. Ponuda za oproštaj duga nema. Nema plana za podsticaj investicija. I definitivno nema "Govora nade" za ovaj "pali" narod, bar ne za sada.
Obeležje drevnih društava, poput nemačkog i grčkog, jeste da savremeni problemi oživljavaju stare strahove i raspiruju nova neslaganja. Zato moramo da budemo pažljivi. Tinejdžerima ne sme da se govori da zbog nekog "bludnog greha" zaslužuju da se školuju u školama koje nemaju dovoljno novca i budu opterećeni ogromnom stopom nezaposlenosti, bez obzira na to da li je scena postavljena u Nemačkoj kasnih 1940-ih ili u današnjoj Grčkoj.
Dok ispisujem ove redove, grčka vlada predstavlja Evropskoj uniji paket predloga za duboke reforme, upravljanje dugom i investicioni plan da bi se aktivirala ekonomija. Grčka je zaista spremna i voljna da napravi sporazum sa Evropom kojim će biti eliminisani svi deformiteti zbog kojih je 2010. ona bila prva domina koja je pala.
Ali, da bi Grčka uspešno sprovela te reforme, njenim građanima je potreban element koji nedostaje, a to je nada. "Jedan "Govor nade" za Grčku bi sada sve promenio - ne samo za nas, već i za kreditore, pošto bi našim preporodom bila otklonjena opasnost od bankrota.
Šta takva deklaracija treba da obuhvati? Baš kao što je Birnsovo obraćanje bilo oskudno u detaljima, ali bogato simbolima, "Govor nade" za Grčku ne mora da bude tehnički. Prosto, treba da označi veliku promenu, raskid s proteklih pet godina dodavanja novih zajmova već neodrživom dugu, što treba da bude uslovljeno dodatnim dozama kaznenih mera štednji.
Ko treba da ga održi? Prema mom mišljenju, govornik treba da bude nemačka kancelarka Angela Merkel, koja treba da se obrati publici u Atini, Solunu ili nekom grčkom gradu po njenom izboru. Ona bi mogla da iskoristi priliku da nagovesti novi pristup evropskim integracijama, koji počinje u zemlji koja najviše pati, koja je žrtva i faličnog monetarnog dizajna evrozone i propusta sopstvenog društva.
Nada je bila pokretač dobrog u posleratnoj Evropi, a sada može da bude pokretač pozitivnog preobražaja
