Izvor: Politika, 27.Apr.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki vojni piloti odbili da lete
Talas štrajkova se širi Grčkom tako da nema javnog transporta, a brodovi i putnici su zarobljeni u pirejskoj luci
Od našeg dopisnika
Atina, 27. aprila – Desetine grčkih vojni pilota su objavile štrajk! Preciznije, saopštili su da se loše osećaju, da imaju psihičke i fizičke smetnje i da zato odbijaju da polete na redovne treninge. S obzirom na to da je ljudima u uniformi zabranjena svaka otvorena forma štrajka, na ovaj način >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oni su svom ministru i vladi stavili do znanja da protestuju zbog novih poreskih mera koje će se od sada odnositi i na njihove zarade.
Ministar odbrane Evangelos Venizelos oštro je osudio ponašanje vojnih pilota i poručio da je „tužno što upravo oni koji se smatraju zaštitnicima grčkog neba, sunarodnicima stavljaju do znanja da to za njih nije pitanje časti i otadžbinskog duga već da je u pozadini svega obična, ekonomske korist”.
Štrajkovi ostalih struktura su, zato, uobičajena pojava i forma protesta protiv vladinih restriktivnih mera koje podrazumevaju kresanje potrošnje i primanja u javnom sektoru, zamrzavanje i smanjenje penzija i dosledno naplaćivanje poreza. Danas je Atina, po ko zna koji put u poslednjem mesecu, u saobraćajnom kolapsu. Od 11 do 17 časova zaustavljen je kompletan javni transport. Na ulicama su stotine štrajkača, a slično će biti i narednih prazničnih dana jer se talas obustava rada nastavlja. Slično je i u Solunu. Blokirana je i pirejska luka u kojoj su zbog štrajka ostali usidreni svi brodovi i na stotine putnika kojima je ovo osnovni prevoz do ostrva.
Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, većina Grka ima negativan stav prema poslednjoj odluci vlade da zbog bezizlazne situacije zatraži aktiviranje finansijske pomoći EU i MMF. Utoliko pre što je jasno da se nastavlja „pijaca” oko uslova pod kojima će Grčkoj biti odobreni ti krediti od 45 milijardi evra koji ih, nažalost, neće izvući iz problema i dužničke krize.
Javnost je do detalja upoznata sa reakcijama pojedinih evropskih lidera, posebno nemačke kancelarke, i otuda ne bez razloga i nezadovoljstvo zbog odluke premijera Papandreua da zatraži kredite. U suštini, gledajući na štrajkove koji traju već mesecima i ove poslednje reakcije javnosti, stiče se utisak da Grci još uvek do kraja ne shvataju u koliko su velikom problemu, i – koliko su dužni. Da pojednostavljuju problem i, kako reče jedna komšinica, „mi smo svetu poklonili demokratiju i kulturu, pa, valjda, i oni nama treba nešto da daju!”
Dakle, 60,9 odsto anketiranih smatraju da je odluka vlade pogrešna jer će oštre mere štednje kojih će Grčka striktno morati da se pridržava ako uzme kredite negativno uticati na standard nacije, što će dovesti do socijalnog nezadovoljstva i nemira. Još je više onih, a takvih je 70,2 odsto, koji su posebno nezadovoljni što je u celoj priči pomoć zatražena od MMF-a. Međutim, Grčka ne može da čeka jer je 19. maj blizu i tada mora da otplati prvih devet milijardi evra.
„Sada, ili nikada! Sada donosimo sudbonosne odluke za koje snosimo odgovornost. Nema vremena za odlaganje, za lenstvovanje, ali iznad svega za uspeh su nam potrebni su zajednički napori”, poručio je sa skupštinske govornice premijer Papandreu.
Premijer je poručio da će socijalistička vlada nastaviti sa neophodnim promenama i da ih eventualna politička cena koju za to mogu da plate neće zaustaviti u pokušajima da zemlju izvuku iz krize.
Da bi se bar deficit u budžetu smanjio za gotovo deset procenata i doveo na evropski standard, potrebno je da se, pre svega, postigne kredibilitet grčkog fiskalnog stabilizacionog programa i reši kako popuniti srednjoročnu finansijsku pukotinu. Mnoge faze u tim programima još nisu do kraja razrađene jer podrazumevaju stezanje kaiša u sferi koja će neminovno dovesti do socijalnog nezadovoljstva.
Današnjom odlukom sukcesivno će se zatvoriti stotine državnih agencija i organizacija i njihov broj, kako je rekao grčki premijer, svesti na razumnu meru. Takođe, i svako ministarstvo će se u svojoj oblasti odreći nekih pratećih struktura, a to će, neminovno, dovesti do novih otpuštanja.
„Pregovori su u toku i verujemo da ćemo do 19. maja imati u rukama kredite koji će nam pomoći da stabilizujemo situaciju”, izjavio je danas u parlamentu ministar finansija Papakonstantinu.
Jasmina Pavlović-Stamenić
[objavljeno: 28.04.2010]
