Izvor: Politika, 08.Feb.2013, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčki hirurg operisao tri srpska pacijenta
Srbija mora da počne i sa transplantacijom srca, jer je teže presaditi bubreg, što vaši lekari rade, kaže dr Afksendios Kalangos
Veliki svetski stručnjak za kardiohirurgiju profesor dr Afksendios Kalangos juče je po ko zna koji put pokazao da je istinski prijatelj naše zemlje: operisao je dvoje dece sa teškim srčanom manom u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i jednog odraslog pacijenta na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”.
Ovaj lekar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grčkog porekla, rođen u Istanbulu, bio je u Srbiji 14 puta, a čak tokom 10 poseta je operisao, po pravilu uvek najteže pacijente za koje je često donosio svoju opremu, pa čak i implantate. U Ženevi, gde je šef Kardiovaskularnog centra i šef Odeljenja Kardiohirurgije u Univerzitetskoj bolnici, u proteklih godinu i po dana operisao je 45 pacijenata iz Srbije.
On je čovek od velike akcije, ali i energije: juče je na klinici u Tiršovoj operisao dvoje dece, a na Institutu „Dedinje” odraslog pacijenta.
– Na programu je prvo bio petogodišnji dečak kome smo otvorili desnu pretkomoru i otkloniti aortnu stenozu u vrlo delikatnoj operaciji. Prvi put operisao sam ovo dete kada je bilo beba od samo mesec dana – kazao je dr Kalangos za „Politiku”.
Ovo dete rođeno je sa teškom srčanom manom i smešteno je u hraniteljsku porodicu iz Novog Bečeja i naravno, nikad ne bi moglo da sebi priušti operaciju koja u inostranstvu košta između 30.000 i 50.000 evra.
– U Srbiju dolazim od 2005. godine i tokom proteklih sedam godina vidim veliki progres, posebno u sofisticiranoj opremi i visoko obučenim stručnjacima – priča dr Kalangos.
Dr Kalangos je kazao da mu nije jasno i da ne razume kako se u Srbiji, kada se već rade uspešne transplantacije bubrega i jetre, ne radi i transplantacije srca, jer su one, kako je kazao, tehnički manje komplikovane i zahtevne od transplantacije jetre. Dodao je da će prilikom sledećeg susreta razgovarati sa našom ministarkom zdravlja i spreman je da ponudi svu pomoć u obučavanju naših lekara i na svojoj klinici u Ženevi..
Direktora Univerzitetske dečje klinike, profesorka dr Ida Jovanović kazala je juče za „Politiku” da ove operacije nisu mogli da izvedu naši stručnjaci jer je reč o „ekstremno teškim operacijama, o vrlo retkoj i stvarno kompleksnoj hirurgiji”.
O. Popović
objavljeno: 09.02.2013.
Pogledaj vesti o: Grčka
