Izvor: B92, 12.Maj.2010, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Grčke" banke u Srbiji sigurne
Beograd -- U ovom trenutku nema signala koji bi ukazivali da bi građani Srbije trebalo da imaju neku vrstu straha i zebnje zbog položaja "grčkih" banaka u našoj zemlji.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kazao je za Studio B da su "sve grčka banke (u Srbiji) dovoljno dobro kapitalizovane, ostvaruju pozitivne rezultate, izvršavaju svoje obaveze prema komitentima i likvidne su".
On je dodao da su, osim toga, sve banke u Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uključujući i one sa većinskim grčkim vlasništvom, pod „stalnim monitoringom Narodne banke" pa i zbog toga ne postoji razlozi za bojazan da će se dogoditi nešto nepredvidjeno, iako je Grčka sada u velikoj finansijskoj krizi.
Ilić je potvrdio da Vlada Srbije priprema set antikriznih zakona, koji bi se primenjivali ukoliko „iz bilo kojih razloga dođe do sistemske krize".
U tom setu antikriznih zakona nalaze se, porema rečima Ilića, dva veoma bitna zakonska akta, od koji se jedan odnosi na finansijski sistem, a drugi na fiskalnu odgovornost.
Zakon o fiskalnoj odgovornosti je veoma važan, jer bi trebalo da uvede daleko više obaveza i u veću fiskalnu odgovornost svih ministarstava i svih ostalih budžetskih korisnika, objasnio je Ilić.
Taj zakon treba da ograniči mogućnost zaduživanja (države) na oko 40 odsto vrednosti bruto domaćeg proizvoda, kazao je Ilić i dodao da Srbija poslednjih godina imala „rastući trend javnog duga", ali da nije u kritičnoj zoni, u kakvoj se, na primer, sada nalazi Grčka.
Ilić je ukazao na činjenicu da Srbija nije, za razliku od Grčke, članica Evropske unije i da se stoga ne bi mogla, ukoliko uđe u bilo kakvu vrstu krize, osloniti na spoljnu finansijsku pomoć.
Predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral banke" Goran Pitić je rekao da „uopšte ne veruje u grčki scenario u našoj zemlji". „Priča o razvoju grčke (krize) je kompletno različita od puta koji smo mi išli", kazao je Pitić koji je u vladi premijera Zorana Đinđića bio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Grčka je, slično nekim drugim državama članicama evrozone, plasirala proteklih godina „ozbiljne milijarde dolara" u zemlje koje su imale dovoljan rejting, ne vodeći računa koliko to zaduženje na kraju može da se pokaže opasnim, ukazao je Pitić.
Srbija nema tu vrstu „izloženosti", tako da taj radikalni, grčki, scenario kod nas nije moguć, jer „jednostavno za to nemamo kapaciteta", zaključio je Pitić.
