Izvor: B92, 23.Apr.2010, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka zatražila pomoć
Atina -- Grčki premijer Jorgos Papandreu zatražio je aktivaranje zajedničkog plana država evrozone i MMF-a za finansijsko spasavanje Grčke iz teške dužničke krize.
Premijer kaže da tržišta nisu pozitivo odgovorila na grčke mere štednje i da je sad iz "nacionalne i preke potrebe" neophodno zatražiti pomoć. Spasilački paket nudi Grčkoj zajmove od drugih država evrozone u visini do 30 milijardi evra sa kamatom od 5 odsto, i oko 10 milijardi evra zajma od MMF-a. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Tržišta su konačno naterala Grčku da prihvati skupi paket za spasavanje, dan pošto je EU povećala svoju procenu grčkog budzetskog deficita a vodeća agencija snizila kreditni rang Atine.
Dvostruki udar doveo je do novog podizanja troškova pozajmljivanja države čiji je dug 300 milijardi evra.
Grčka socijalistička vlada je ponavljala da će novac za plaćanje dospelih obaveza uzimati na tržištu i da neće posezati za paketom pomoći evrozone i MMF-a.
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan izjavio je da će ta finansijska institucija brzo postupati po zahtevu Grčke za aktiviranje zajedničkog plana evrozone i MMF-a.
Stros-Kan je to rekao ubrzo pošto je grčki premijer Jorgos Papandreu zvanično zatražio pomoć MMF i država evrozone kako bi se omogućilo da Grčka što pre izađe iz dužničke krize.
"Spremni smo da hitno postupimo po tom zahtevu", rekao je novinarima Stros-Kan.
Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je u Vašingtonu gde prisustvuje sastanku MMF-a i Svetske banke. Predviđeno je da se kasnije danas sastane i sa Stros-Kanom.
Papakonstantinu je ranije danas izjavio da je odluka da se zatraži pomoć "usledila posle događaja od poslednjih nekoliko dana", naročito posle revizije ionako velikog budžetskog deficita zemlje, kojom se pokazalo da je dug još veći.
Ali, na tržištu, ulagači traže neodrživo visoke kamate - od preko 8,7 odsto - za kupovinu grčkih državnih obveznica, pa su se istopili izgledi da bi Grčka mogla da prođe bez spasavanja.
Statistička agencija EU, Eurostar, revidirala je grčki budzetski deficit na 13,6 procenata bruto domaćeg proizvoda zemlje sa ranijih 12,9 odsto, i kaže da je moguće dodatno uvećanje za pola procenta.
Taj nivo zaduženosti je četiri puta veći od granice koju je postavila EU za 16 država koje koriste evro. Atina naglašava da cilj smanjenja deficita za najmanje 4 odsto u ovoj godini ostaje neizmenjen.
Sinoć je agencija Mudi umanjila svoj rejting grčkog duga za jedan poen, na A3 sa A2, uz opomenu da su nova smanjenja moguća.
