Izvor: Mondo, 16.Jul.2015, 14:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka zasad izbegla bankrot, ali...
Usvajanjem novih mera štednje, Grčka je izbegla nekontrolisani bankrot i potencijalni izlazak iz Evrozone, ali rizik ostaje s obzirom na značajan skepticizam unutar države vezano za uslove paketa pomoći.
Foto: AP Photo/Thanassis Stavrakis
Ekonomski stručnjaci i neki evropski političari smatraju da će Grčka, ipak, morati da napusti Evrozonu, bez obzira na najnoviji sporazum sa Evrogrupom.
Američka bonitetna agencija Mudis je upozorila >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << da je usvajanje novih ekonomskih mera od strane grčkog parlamenta je otvorilo put ministrima finansija Evrozone za početak pregovora o trećem paketu pomoći za Grčku u vrednosti od preko 85 milijardi evra za naredne tri godine, ali da "sudeći po poslednjim događajima i dubokim ekonomskim reformama i socijalnoj podeljenosti u društvu, postoji visoka neizvesnost povodom kapaciteta grčkih vlasti za dostizanje dogovorenih ciljeva i poštovanja uslova kreditora".
Grčki parlament podržao je rano jutros predlog zakona o hitnim merama za vođenje pregovora i zaključivanje sporazuma sa Evropskim stabilizacionim mehanizmom (ESM), javile su agencije.
Među merama o kojima su se grčki poslanici izjašnjavali su: podizanje poreza na dodatu vrednost (PDV), nezavisnost statističke službe, reforma penzionog sistema, jačanje finansijskog sektora, smanjenje nenaplativih zajmova i eliminisanje političkog uticaja na bankarski sektor, liberalizacija privrede, privatizacija elektrodistibucione mreže, reforma tržišta rada.
Evrogrupa odmah daje 7 milijardi evra
Ministri finansija 19 zemalja Evrogrupe su se danas na sastanku u Briselu upravo "u načelu saglasili" s davanjem Grčkoj "kredita za premošćavanje" od sedam milijardi evra, objavila je agencija Blumberg. Jedan zvaničnik, čije ime agencija nije objavila, rekao je da će ta odluka biti objavljena sutra, u petak, pošto se "razjasne tehnički detalji" i pošto skupštine zemalja Evrozone ratifikuju sporazum Grčke i njenih poverilaca. Skupština Grčke je taj sporazum ratifikovala prošle noći, u okviru zakona o nizu mera budžetske štednje i za povećanje budžetskih prihoda, a do iduće srede treba da donese još jedan takav zakon. Taj sporazum i ti zakoni daju osnovu za pokretanje novih pregovora, verovatno u septembru, o novom paketu kreditne pomoći Grčkoj, verovatno veće od 80 milijardi evra, uz mogućnost "smanjenja tereta duga". Danas odobreni "kredit za premošćavanje", ako se vest o tome potvrdi, poslužio bi za isplatu hitnih, neposrednih obaveza Grčke prema poveriocima, tokom leta.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble i dalje poručuje da oproštaj duga nije moguć sve dok je Grčka član Evrozone.
On je za Nemački radio naveo da "nije jasno kako bi se grčka privreda i banke mogli finansijski oporaviti ukoliko zemlja ostane u Evrozoni" te da je "privremeni izlazak" izvrozone bolja opcija za Grčku.
Jedan broj ekonomista veruje da je moguć i nasilan povratak drahme. Grčke banke su pre referenduma ostale sa malim zalihama gotovine.
Navodno se radilo o pet stotina miliona evra, koji nisu dovoljne da bi zemlja funkcionisala.
Za rekapitalizaciju bankarskoga sistema Grcima će trebati mnogo novca, a neće moći da dobiju pedeset milijardi evra, koliko im sada treba.
Osim daljih rezova penzija i reforme tržišta rada, Grčka mora da privatnom sektoru proda deo državne imovine da bi rekapitalizovala bankarski sektor.
Još se ne zna na koji način Grčka namerava da vrati dug. Da bi to učinila mora se dodatno zaduživati, a to je krug bez izlaza - prenose ekonomski portali.
MMF ZA "ŠIŠANJE" DUGOVA
Ekonomisti širom sveta sumnjaju da će Grčka uspeti da ispuni uslove tog sporazum, zbog toga se mnogi zalažu za otpis dobrog dela duga. Među njima su i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, koja je izrazila nadu da će Evrozona pristati na otpis dela grčkog duga, nakon pozitivnih signala iz Brisela na temu restrukturisanja duga.
"Potrebno je pronaći način za olakšanje dužničkog tereta Grčke, da bi se toj zemlji omogućilo da se vrati na održiv put", rekla je Lagard u intervjuu za Si-En-En.
Cipras pokvario trend
Lagard je dodala da je uverena da je Grčka bila na dobrom putu ka održivosti javnog duga pre 18 meseci, okrivivši vladu premijera Aleksisa Ciprasa za kočenje mera štednje i odustajanje od reformi na koje je pristala prethodna vlada na čelu sa Antonisom Samarasom.
Direktorka MMF-a ukazala je na nekoliko načina za ublažavanje grčkog dužničkog tereta: produženje rokova otplate zajmova, sniženje kamatnih stopa na zajmove ili otpis dela ukupnog duga, takozvano "šišanje" duga, koje vlade zemalja evrozone ne prihvataju.
MMF je juče saopštio da će EU morati Grčkoj da omogući grejs period od 30 godina za servisiranje svih evropskih dugovanja, uključujući nove zajmove, kao i drastično produženje rokova otplate obveznica, ili će u suprotnom morati da godišnje prebacuje sredstva u grčki budžet ili da prihvati veliki otpis po osnovu zajmova Atini.
Pogledaj vesti o: Grčka
