Izvor: B92, 30.Maj.2012, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka za banke dala 18 mlrd. EUR
Atina -- Grčki stabilizacioni fond je izdvojio 18 milijardi evra za četiri najveće banke u zemlji, piše njujorški dnevnik "Volstrit Džurnal".
Sredstva u formi obveznica, koje je emitovao privremeni opšteevropski stabilizacioni fond EFFS, dobijaju Nacionalna banka (6,9 milijardi evra), Alpfa (1,9 milijardi), Eurobanka (4,2 milijarde) i Pireus banka (5,0 milijardi evra).
Ove kreditne organizacije učestvuju sa oko 80 odsto u aktivi bankarskog sistema Grčke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << . Posle odobravanja sredstava banke ponovo mogu da dobiju pristup sistemu za kreditiranje Evropske centralne banke.
Ulivanje sredstava u banke omogućiće im da pokriju gubitke nastale zbog reprogramiranja državnog duga Grčke od 200 milijardi evra u martu ove godine.
HFSF je formiran radi raspodele sredstava koje Grčka dobija u okviru međunarodnih programa pomoći, kompanijama finansijskog sekotra. Za sada taj fond je dobio oko 25 milijardi evra.
Najveća grčka banka, NBG, upozorila je da bi izlazak Grčke iz evrozone imao katastrofalne posledice po životni standard, kao i da bi izazvao značajan skok nezaposlenosti i inflacije u toj zemlji.
"Izlazak iz zone evra bi rezultovao značajnim padom životnog standarda građana Grčke", navodi se u saopštenju uz prognozu da bi prihodi po stanovniku pali za 55 odsto, a nominalna vrednost nove valute za 65 odsto, prenela je agencija AFP.
Stopa nezaposlenosti bi skočila na 34 odsto sa sadašnjih 21 odsto, dok bi stopa inflacije odmah eksplodirala na 30 odsto a zatim nastavila da raste, upozorila je NBG.
U izveštaju te banke se navodi da bi Grčka takođe bila primorana da odustane od isplate duga stranim kreditorima, kao i da bi posledice bile "još gore" u slučaju nekontrolisanog izlaska te zemlje iz evrozone.
Mogućnost izlaska Grčke iz zone evra se sve češće pominje nakon što izbori održani 6. maja nisu dali pobednika, ali su ljutiti glasači uskratili glasove političkim strankama koje su pristale na primenu nepopularnog plana štednje, dogovorenog sa Evropskom unijom i
Međunarodnim monetarnim fondom, dok su ojačale stranke koje se protive merama štednje.
Evropski lideri su zvaničnoj Atini zapretili zamrzavanjem isplate kredita u slučaju da ne sprovede strukturne reforme, obećane u zamenu za paket pomoći vredan više milijardi evra.
Pogledaj vesti o: Grčka, Nju Jork
