Izvor: S media, 15.Feb.2010, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka ugrožava evrozonu
Ministri finansija zemalja koje su uvele evro sastaju se danas u Briselu, pre nego što im se u utorak pridruže kolega iz ostalih članica EU.
Glavna tema razgovora ponovo su Grčka i načini da joj se pomogne da prebrodi ekonomsku krizu koja ugrožava evro i stabilnost cele evrozone. Lideri EU razmatrali su taj problem na samitu u četvrtak, kada su izrazili političku podršku Atini, prenosi Bi-Bi-Si.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Ministri finansija dobili su zadatak da razmotre najavljene grčke mere štednje, i da se dogovore u pogledu konkretnih mera koje mogu da se preduzmu kako bi se ekonomske i finansijske prilike u Grčkoj stabilizovale.
Kako saznaje list Handelsblat, Evropska centralna banka je zatražila od ministara da zahtevaju od vlade u Atini da izvrši još dublje budžetske rezove i podigne stopu PDV-a, jer jedino tako, smatra se, može da ispuni obećanje da će tokom godine budžetski deficit smanjiti za četiri procenta.
Zasad nema jedinstvenog stava o tome šta ostatak Evropske unije može da učini kako bi pomogao Grčkoj.
Bivši italijanski ministar finansija Tomazo Padoa Skiopa, koji je bio jedan od šest članova prvog izvršnog odbora Evropske centralne banke, ističe da "Grčku ne bi trebalo prepustiti sudbini".
"To ne znači da treba plaćati Grčke dugove - to znači da EU raspolaže sredstvima koja su potrebna da se pojača disciplina grčke vlade na način koji će joj pomoći da preduzme neophodne korake", ocenio je on.
Dezmond Lakman iz američkog Enterprajz instituta misli da je disciplina važna, ali da sama po sebi ne rešava problem.
On očekuje "veliko protivljenje ideji da Grčku treba stalno izvlačiti iz dugova", ističući da "ako Grčka nije u stanju da spusti deficit u pravcu dozvoljena tri procenta propisana soprazumom iz Mastrihta, svakako da se ne može očekivati od Nemačke, na primer, da plaća ceh grčkog rasipništva".
"S druge strane, ne vidim kako Grčka može da svede deficit u prihvatljive okvire bez strašne ekonomske depresije i ogromne deflacije. Zato nisam siguran kako će se to završiti", izjavio je Lakman.
Problem je u tome što Grčka ne može samostalno da izvrši devalvaciju zajedničke valute, što je uobičajeni put za izlazak iz krize ove vrste, dodaje on: "To je bilo iskustvo, na primer, Švedske, koja je 1992. bile opterećena ogromnim budžetskim deficitom. Švedska je mogla da uvede mere štednje i da istovremeno izbegne smanjenje ekonomskog rasta, jer je izvršila devalvaciju krune od 30 procenata i na taj način podstakla pravi izvozni bum. Grčka nije te sreće."
