Izvor: Southeast European Times, 09.Apr.2014, 17:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka traži saradnju Švajcarske u potrazi za utajivačima poreza

Atina traži pomoć kako bi identifikovala grčke državljane koji koriste Švajcarsku kao svoje poresko utočište.

09/04/2014

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 9.4.2014.

Grčka traži od švajcarskih vlasti da ukinu praksu tajnosti bankovnih računa i omoguće njenim istražiocima da otkriju imena i detalje bankovnih računa grčkih državljana.

Taj zahtev dolazi u trenutku kada Grčka pročešljava listu sa 2.059 >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Grka koji su položili 1,5 milijardi evra u ženevski ogranak HSBC banke.

Izvršna direktorka MMF-a Kristin Lagard dala je listu grčkim zvaničnicima 2010. godine, nakon što je službenik banke ukrao kompjuterski disk koji sadrži detalje o vlasnicima računa.

Ministarstvo finansija kaže da utajivači poreza duguju 63 milijarde evra i da je povraćaj dela tog novca ključni zahtev Trojke EU-MMF-ECB za davanje 240 milijardi evra u kreditima spasa.

Vlada je prošlog meseca uspela da proveri samo 72 strana bankovna računa, čiji vlasnici duguju između 5.000 i 5 miliona evra u neplaćenim porezima.

Poznato je da mnogi imućni i uticajni ljudi imaju tajne bankovne račune u Švajcarskoj i u drugim zemljama koje služe kao poreska utočišta, rekao je Antonis Klapsis, šef istraživanja na Institutu za demokratiju Konstantinos Karamanlis u Atini.

„Ovo je još jedan korak koji pokazuje spremnost vlade da učini ono što je neophodno kako bi se uhvatila u koštac sa problemom utaje poreza“, rekao je Klapsis za SETimes.

Ako Švajcarska pristane, navode analitičari, to će biti ključno za dobijanje informacija o vlasnicima bankovnih računa u drugim zemljama koje su poreska utočišta, uključujući Luksemburg.

„Ako se to ostvari, to će biti gest koji pokazuje da vlada želi da krene ka katarzi“, rekao je Jorgos Cogopulos, naučni saradnik Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku u Atini, u izjavi za SETimes.

Ali, Cogopulos dodaje da nije optimista, zbog nepostojanja političke volje i zbog stava švajcarskih bankara da štite svoje klijente.

Švajcarska ima sporazume o oporezivanju sa Velikom Britanijom i Austrijom. Sličan sporazum sa Nemačkom nije potpisan zbog protivljenja parlamenta u Berlinu. Grčki građani kriju 34 milijarde evra u švajcarskim bankama, navodi se u izveštaju iz 2009. godine koji je objavila ženevska brokerska firma Helvea.

Švajcarska je pristala da ispuni međunarodne standarde kako bi izbegla da se nađe na crnoj listi Organizacije ekonomske saradnje i razvoja (OECD) iz 2009. godine kao poresko utočište, ali švajcarske banke u većini slučajeva ne odustaju od prakse bankarske tajnosti.

Luksemburg je zauzeo stav protiv nastojanja EU da odobri zakon kojim se zahteva automatska razmena podataka o bankovnim ulozima, koji bi omogućio vladama da identifikuju i gone utajivače poreza.

Luksemburg insistira da će podržati zakon samo ako se tome pridruže i bankarski centri u Evropi koji nisu deo EU, a posebno Švajcarska.

Zvaničnici EU kažu da poreske prevare i prekogranične šeme kompanija za izbegavanje plaćanja poreza koštaju vlade Unije otprilike bilion evra godišnje.

Nakon što je Luksemburg odbacio zakon za koji je bilo potrebno odobrenje svih 28 zemalja, antimonopolske vlasti EU naložile su zvaničnicima da predaju informacije o svojim poreskim i bankovnim praksama.

Luksemburg nije odgovorio na dva prethodna zahteva, pozivajući se na zakone o fiskalnoj tajnosti, ali je Evropska komisija rekla da bi mogla da tuži Luksemburg Evropskom sudu pravde ako ne bude ispoštovao to.

Grčka vlada je trenutno fokusirana samo na bankovne račune u Švajcarskoj.

„To nije samo stvar novca, nego i kredibiliteta, jer vlada radi nešto u borbi protiv korupcije i utaje poreza. To je više politički“, kaže Haralambos Cardanidis, direktor Instituta za međunarodne ekonomske odnose u Atini, u izjavi za SETimes.

Međutim, upozorava Cardanidis, čak i ako Švajcarska i druge zemlje pristanu na zahtev grčke vlade, biće potrebne godine da se povrati novac, jer su grčki sudovi preopterećeni i u zaostatku otprilike 10 godina sa poreskim predmetima.

Šta još grčka vlada može da učini da dobije novac koji duguju utajivači poreza? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...