Izvor: Politika, 01.Jul.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka sa novim cenama
Povećanjem poreza na dodatu vrednost, od 1. jula Grci se suočavaju i sa poskupljenjima svih životnih troškova
Od našeg dopisnika
Atina, 1. jula – Od danas život u Grčkoj je skuplji, a primanja niža nego do sada. Na snagu su stupili novi porezi, kao i novi PDV koji je sa 21 porastao na 23 odsto. Poskupeo je benzin, hrana, odeća, usluge, lečenje... Statistike kažu da će se u skladu sa novim propisima o štednji, jer Grčka ima deficit >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 300 milijardi evra, u roku od tri godine plate spustiti na nivo do pre deset i više godina, da će cene neminovno rasti i u skladu sa tim padati standard.
U samoposlugama i na benzinskim pumpama veče uoči novih cena nije bilo ni gužve, ni redova. Pogrešno bi bilo misliti da su se Grci pomirili sa situacijom jer su prethodnih dana u generalnom štrajku koji je obuhvatio celu zemlju pokazali da se ne slažu sa vladinim merama reforme, pre svega penzijskog sistema i zakona o radu.
Međutim, kad je reč o novim porezima koji su direktno uticali na poskupljenja, svima je jasno da se ništa ne može promeniti, sem malo prištedeti. Nestala je ona opuštenost sa kojom su poslednjih godina Grci kupovali u samoposlugama, u radnjama sa skupom i firmiranom robom, sa kojom su trošili u restoranima i buzukerijama zasipajući pevače korpama karanfila od po 25 evra. Nisu još uvek promenili navike i dobro bi bilo da sačuvaju dobar deo onih koje su u skladu sa onom narodnom „jednom se živi”, u čemu su Grci majstori. Međutim, svakodnevica će neminovno mnogo toga prinudno korigovati.
Od 1. jula PDV je porastao na 23 odsto, što, kada se uzme u obzir prethodno podizanje procenata, znači da će iz svog džepa, na kraju krajeva, grčki potrošači ukupno platiti tri milijarde evra više. Porast PDV-a automatski znači i podizanje cena svih proizvoda, a na kraju, to znači i porast inflacije koja je već pregurala pet odsto.
Najveći udarac po džepu potrošača biće uvođenje PDV-a za usluge na koje se to do sada nije odnosilo, kao što su, zdravstvene usluge u privatnim bolnicama i dijagnostičkim centrima koje će sada biti skuplje za 11 odsto. Tako će, recimo, operacija koja je koštala 2.500 do 3.500 evra, ubuduće biti 2.775 do 3.885 evra. Automatski će poskupeti i zdravstveno osiguranje, posebno privatno koje je i do sada bilo oko hiljadu evra godišnje za lečenje u nešto boljim ustanovama.
Grci će, tako, od danas potrošačku korpu plaćati jedanaest miliona evra više zahvaljujući činjenici da je porastao porez na prehrambene proizvode. Porodica koja je korpu sa 30 osnovnih proizvoda plaćala 532 evra, ubuduće će morati da odvoji 543,48 evra. Takođe, od danas litar bezolovnog benzina košta 1,53 evra, a usluge telefonskih operatora mesečno za osnovni paket rastu sa 22 na 23,23 evra. Naizgled se čini da su to male promene, ali u konačnom zbiru to su velika poskupljenja za zemlju koja je i do sada imala cene koje su u proseku veće za 10 odsto od većine članica EU.
U isto vreme, smanjenje plata u privatnom sektoru za 15 odsto u naredne tri godine će, tvrde statističari, zaposlene vratiti u stanje od pre trideset godina, na plate iz 1984. godine. Upravo zato sindikati pokušavaju da sa vladom nađu nekakva srednja rešenja koja, u situaciji kada poverioci kucaju na vrata jer dugovi dospevaju, izgledaju nemoguća.
Naročito u situaciji kada jedan od pet vlasnika stanova kasni po 90 dana u plaćanju rate, isto kao i oni koji koriste kreditne kartice. Svaki treći od sto vlasnika stanova je na ivici bankrotstva. U ovom trenutku, 23 milijarde duga bankama čini 12 milijardi evra koje duguju nosioci kredita za stanove, a drugih 11 milijardi su takozvani biznis krediti. Preciznije, 480.000 nosilaca stambenih kredita kasni u isplati rata od jednog do tri meseca, dok je njih 41.000 iz ove kategorije potpuno prestalo da plaća rate stambenog kredita. Samo po kreditnim karticama dugovanje je preko četiri milijardi evra ili 13,4 odsto u odnosu na 8,2 procenta u 2008.
Država traži načine kako da olakša položaj dužnicima, ali svi znaju da, kada je reč o bankama, to nikada ne može da bude jevtinije. Kao što, uostalom, ni sva pomoć EU i MMF Grčkoj kako bi se izvukla iz istorijske krize ne može da bude ni besplatna, ni bezuslovna.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 02.07.2010.
