Izvor: B92, 24.Maj.2011, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka prodaje luke Solun i Atina
Beč/Atina -- Vlada Grčke odlučila je da "pod hitno nastavi" da prodaje državne akcije u nekoliko najvećih preduzeća, kao deo napora da prevaziđe dužničku krizu u zemlji.
Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu kaže da su ministri odlučili da privatizuju državne akcije u telekomunikacionoj kompaniji OTE, Postbanci, lukama Solunu i Atini i u Solunskom vodovodu.
"Takođe je odlučeno da radi ubrzanja tog procesa bude formiran jedan suvereni fond, u koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi ušao prihod od privatizacije", kazao je Papakonstantinu.
Nema povratka na tržište novca u 2012.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu je po prvi put priznao da njegova zemlja možda neće uspeti da od sledeće godine ponovo počne da se zadužuje na međunarodnom tržištu novca. On je naveo da se "trenutno ne čini da će Grčka od 2012. moći da pokriva svoje potrebe za zaduživanjem normalno, na tržištu".
Vlada će do juna prodati svoj preostali udeo od 16 odsto u OTE, najvećem balkanskom telekomunikacionom operateru, dok će vladine akcije u Helenik Postbanci, lukama u Pireju i Solunu i Solunskom vodovodu biti prodate do kraja ove godine.
Vlada takođe planira da do kraja godine proda deo ili čak celokupne akcije u gasnom operateru DEPA, železničkom operateru Trejnose, organizaciji za konjske trke ODIE i državnoj vojnoj grupaciji EAS.
Prvobitan vladin cilj je bio da pribavi svega sedam milijardi evra do 2013, a neke od prodaja, kao što je prodaja Helenik Postbank, bile su predviđene za kasniji period.
Atina je, međutim, sada pod pritiskom Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda, koji su joj prošle godine odobrili pomoć za spasavanje od 110 milijardi evra, da pokaže rezultate obećanih reformi kako bi osigurala oslobadjanje sledeće tranše od 12 milijardi evra u junu.
Nagomilani dug Grčke dostiže 340 milijardi evra i mnogi analitičari sumnjaju da će ta članica zone evra moći da ga otplaćuje bez ukazivanja dodatne pomoći po isteku sadašnjeg zajma EU i MMF u 2013.
Grčka vlada prošle godine nije ostvarila cilj smanjenja budžetskog deficita na nivo ispod 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), zbog čega je neophodno da pooštri štednju kako bi bio ispunjen cilj za deficit u 2011. od 7,5 odsto BDP, ukazalo je ministarstvo finansija.
Dodatne mere uključuju vanredni porez na prirodni gas i bezalkoholne napitke, smanjivanje visokih penzija, povećanje poreza na prodaju za širi krug proizvoda i veće oporezivanje luksuznih automobila, jahti i plivačkih bazena.
Spašavanje Grčke sprečava kolaps
Evropski komesar za privredu i monetarnu politiku Oli Ren kaže da je neophodno spašavanje Grčke kako bi se sprečio finansijski kolaps.
On je kazao da državna i bankarske krize ne mogu da se reše odvojeno, i izrazio uverenje da je Evropa dovoljno jaka.
Od Grčke evropski komesar očekuje narednih dana informacije o tome kako će biti postignuti ciljevi štednje, kao i ubrzani program privatizacije. Atina mora da prikaže napore u štednji, poručio je on dodajući da se radi o testu verodostojnosti.
„Atina mora znati da ne može da se oslanja samo na pomoć spolja, te da restruktuiranje dugova ne može zameniti interne finansijske i strukturalne reforme", naglasio je Ren i predložio da se na Grčku primeni primer "Bečke inicijative”, koja je pomogla da usled finansijske krize banke ne povlače kapital iz istočne Evrope.
Evropski komesar je apelovao na finansijere i poverioce da zadrže svoje pozicije u zemlji.
Ren je, dalje, naveo da ne vidi povod da se Italija uvrsti u grupu zemalja koje zadaju brigu Uniji, u koju spadaju Grčka, Irska i Portugal, iako je agencija za rejting "Standard i Pur” prošle nedelje izdala upozorenje u vezi Italije. "U Italiji vidimo relativno solidan privredni rast”, objasnio je on.
Kao pozitivan signal Ren je okarakterisao to što se Španija "nije ozbiljno zarazila” krizom u Portugalu.
