Izvor: B92, 06.Feb.2012, 20:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka - "hronika najavljene smrti"

Atina -- Grčka koaliciona vlada je saopštila da je prihvatila zahteve svojih međunarodnih kreditora da ove godine otpusti 15.000 radnika iz javnog sektora.

Ministar za reforme javnog sektora Dimitris Repas saopštio je vesti o otkazima, u vreme kada su ponovo odloženi pregovori o novom paketu finansijske pomoći.

Ta pomoć je Grčkoj potrebna da bi izbegla bankrot u martu, kada na naplatu dospevaju obveznice vredne 14,5 milijardi evra.

Dato saopštenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ukazuje na značajnu promenu stava zvanične Atine, budući da su državni poslovi dosad bili zaštićeni od ozbiljne finansijske krize, koja traje već dve godine.

Merkel i Sarkozi žele Grčku u EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi su izneli predlog da Grčka treba da svoje državne prihode stavlja na račune jednog posebnog fonda iz kojeg bi se servisirao njen ogroman dug. Taj predlog veoma je sličan nemačkoj ideji da se budžet Grčke stavi pod nadzor EU, što je izazvalo brojne polemike na prošlonedeljnom samitu evropskih lidera.

Evropska komisija je ranije danas upozorila da Grčka već kasni sa ispunjavanjem zahteva Brisela u vezi sa političkim dogovorom u okviru kog se ta prezadužena zemlja obavezala da će reformisati svoju ekonomiju i smanjiti javni dug u zamenu za novi paket međunarodne finansijske pomoći.

"Istina je da je krajnji rok već istekao. Odluke moraju da budu donete, a lopta je sada u rukama Grka", poručio je portparol evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena Amadeu Altafaž.

On je kazao na to da je vlada u Atini uložila neverovatne napore, nakon što je "veoma dugo živela iznad svojih mogućnosti".

EU i Međunarodni monetarni fond, u okviru dugačke liste zahteva, pored otpuštanja u ogromnom grčkom javnom sektoru, traže i smanjenje minimalne bruto mesečne zarade koja iznosi 750 evra. Ukupno bi, do 2015, bez posla moglo da ostane 150.000 vladinih nameštenika. Uz to, predviđeno je osetno sniženje penzija.

Ukoliko Grčka ne ispuni dogovorene uslove, drugi paket pomoći u iznosu od 130 milijardi evra biće doveden u pitanje.

Prezadužena Grčka je od maja 2010. solventna samo zahvaljujući tranšama iz prvog paketa međunarodne pomoći, vrednog 110 milijardi evra. Kad je postalo jasno da to neće biti dovoljno, u oktobru 2011. su međunarodni kreditori odobrili i drugi paket pomoći.

Stručnjaci kažu da se Grčka nalazi između dve vatre – narodnog gneva i zahteva Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Atina ne sme da odbaci uslove koje postavlja međunarodna Trojka jer bi to značilo bankrot zemlje, a istovremeno političari ne žele nepopularne mere jer misle o izborima.

Sindikati i opozicija prete novim štrajkovima

Sindikati i udruženja zaposlenih protive se smanjenju plata, ukazujući da bi to produbilo recesiju koja traje već četiri godine i povećalo nezaposlenost koja već dostiže 19 odsto.

Dve velike grčke sindikalne skupine, ADEDY i GSEE, pozvale su na opšti jednodnevni štrajk protiv novih mera štednje koje traže EU i MMF.

Poslednjih opšti štrajk je održan u Grčkoj 1. decembra 2011, i bio je šesti te godine. Levo orijentisana opozicija, komunistička i radikalna, najavila je proteste već od ponedeljka.

Nove mere su "hronika najavljene smrti", a svrha joj je da srozaju pravo na rad i plate za dodatnih od 20 do 30 posto, rekao je predsednik GSEE Janis Panagopulos.

Nastavak na B92...