Izvor: B92, 03.Maj.2012, 12:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka: Više stranaka, manje vlasti

Atina -- U Grčkoj se u nedelju održavaju parlamentarni izbori koji će označiti "kraj" dosadašnje dominacije samo dve stranke.

Nikada predizborna kampanja u Grčkoj "nije bila grozničavija i nikada se nije više stranaka nadmetalo za manje vlasti i za prazniju kasu", kaže grčki sagovornik pred glasanje u nedelju na prevremenim poslaničkim izborima.

U još jednoj, petoj godini recesije - ove godine se očekuje opadanje privredne aktivnosti za još 4,5 odsto, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčka je "pod diktatom" stranih poverilaca, pre svega zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda. Zato buduća, kao i odlazeća vlada, praktično može malo o čemu da odlučuje, osim o sprovođenju zahtevanih mera. Otuda i malo vlasti, i prazna kasa.

Ipak, borba je grozničava. Grčka je pod teretom prinudne štednje, rukavice su skinute i stalna sumnjičavost prema domaćim

političarima je upotpunjena potpunim razočaranjem u međunarodnu politiku i organizacije, pre svega evropske.

Prvi put od "obnove državnog uređenja" - kako se u Grčkoj nazivaju zbacivanje sedmogodišnje vojne diktature 1974, reforma Ustava uz ukidanje monarhije i uvođenje republike referendumom, legalizacija levice, ukidanje starih i osnivanje novih političkih stranaka, "po prvi put od tada vodeće stranke su izgubile svo poverenje, raspadaju se i teško bi i zajedno mogle formirati narednu vladu", smatra grčki sagovornik.

"Više ne znaš za koga da glasaš: za stranke bez uticaja na odluke, za ličnosti bez ugleda i sledbenika, za programe koje iznose nepoznati - kako u njih imati poverenja?", nastavlja i analizira doskorašnje suverene vladare političkom scenom, od kojih su neki ostali bez stranaka, neki bez fotelja, svi na ostacima stare slave i moći.

Po njemu, "ostaće kako jeste - koaliciona vlada i dosadašnji premijer, Lukas Papadimos - njega hoće strani poverioci".

Drugim rečima, spolja je izvedeno smenjivanje vlade socijalističkog PASOK-a Jorgosa Papandreua novembra prošle godine, pod neskrivenim pritiskom Brisela i uvođenje - bez izbora i po neobičnoj, skraćenoj proceduri, nove, Papadimosove vlade u kojoj je PASOK, posle prinudne ostavke Papandreua, morao da deli vlast sa svojim najljućim rivalom tokom pola veka, sa desničarskom Novom demokratijom.

Uz to je u Papadimosovoj vladi i doskora marginalni nacional-populistički "Narodni pravoslavni zbor" (LAOS), čime je namirena još jedna strana političkog spektra.

Kada je Papandreu u Briselu gubio vlast, iako je pristajao na rastuće zahteve poverilaca, govorilo se o formiranju "vlade nacionalnog jednistva". Ali, uprkos njegovoj spremnosti da podnese ostavku, prepuštajući sve nasledniku na dužnosti ma ko to bio, u takvu, koncentracionu vladu nisu hteli opoziciona levičarska koalicija "Siriza" i Komunistička partija Grčke, obe jače i uticajnije od LAOSA.

Tako je nastala krnja dosadašnja privremena koaliciona vlada ekonomiste Papadimosa (65), bivšeg guvenera (centralne) Banke Grčke, koji je, posle doskorašnjeg mandata u vrhu Evropske centralne banke, "na molbu uticajnih krugova" pred penziju odustao od lukrativne profesure na Harvardu, u SAD, i prihvatio se, prvi put u životu, neposredne politike.

Vlada je od novembra do maja prihvatila i progurala sve mere koje su zahtevali poverioci, uključujući neizvestan, zakonom uređen "dobrovoljni oprost" polovine državnog duga Grčke.

Poverioci, pre svega strane francuske i nemačke banke, a uz njih i sve velike grčke, kao i fondovi zdravstvenog i penzionog osiguranja, ostali su bez polovine onoga što su pozajmljivali grčkoj državi poslednjih decenija.

Oni su ipak, prvi put u istoriji, dobili čvrste, opipljivim merama budžetske štednje i nadzora utemeljene garancije da će dobiti drugu polovinu, kao i garancije da će Grčka vratiti o roku i s kamatom skupe kredite koje sada dobija kao pomoć da bi vraćala dugove i plaćala račune.

Otuda je "sve već spakovano" i naredna vlada posle nedeljnih izbora malo će šta moći zaista da radi.

Na toj novoj, "metapolitičkoj sceni" za glasove 9,8 miliona birača, u 52 izborna okruga nadmetaće se 32 stranke i grupe, od kojih je svega sedam postojalo pre ovih izbora.

Minimum za ulazak u Skupštinu je tri odsto i ankete pokazuju da će se njen sastav bitno promeniti i da "računica ukazuje da će 300 poslaničkih mesta podelitiu desetak stranaka".

U Grčkoj, koja decenijama ima dvopartijski sistem, dve vodeće stranke, PASOK i Nova demokratija izgubile su dve trećine podrške i sada očekuju oko 30 odsto ukupnog broja glasova i to zajedno.

Za većinom nove stranke koje se protive prinudnoj štednji zavedenoj spolja, glasaće oko polovine ukupnog broja glasača, a preostalih dvadesetak odsto kaže da neće glasati ili da nije odlučilo kako bi glasalo, ukazuje anketa agencije MRB Helas.

Poslednje iskustvo Grčke sa koalicionim vladama, pre Papadimosove, a takva će, izvesno je, biti i buduća, bilo je je 1989. kada se glasalo dvaput, i još jednom 1990. jer se na neslozi nije mogla izgraditi poslanička većina i vlada.

U četvrtak, 17. maja trebalo bi da se prvi put sastane Skupština Grčke u novom sastavu. Tada će se znati da li je moguće formirati vladu, ili će Grci ponovo na izbore.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na B92...