Izvor: Večernje novosti, 28.Jul.2013, 23:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka: Stanovi pojeftinili, porezi skočili

ATINASPECJALNO ZA „NOVOSTI“ EKONOMSKA kriza u Grčkoj je, kao i u ostalim društvenim segmentima, skoro u potpunosti zaustavila trodecenijsku graditeljsku ekspanziju, a trećinu nekada visoko profitabilnog biznisa praktično uništila. Sve je stalo. Hiljade objekata širom Grčke napušteno je i čeka bolja vremena. Uostalom, danas je glavni posao najvećih banaka: kako prodati stanove do kojih su došle zbog neizmirenih kredita. Paralelno, nikle su specijalne firme koje proganjaju dužnike >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i među preduzimačima, a naročito među kupcima. Teže je kupcima, jer je poznato da kada dugujete više stotina hiljada evra, to je vaš problem. Ako ste dužni milione, onda je to već problem same banke. I tako se dolazi do paradoksa koji se teško razume van granica Grčke. Gotovo bi se moglo reći - nema ekonomiste na svetu koji bi uspeo da objasni kontradiktornosti i zbrku koja trenutno vlada na tržištu nekretnina u Grčkoj. Jer, sada je evidentan ogroman višak ponude. Prema nekim računicama danas više od 200.000 završenih stanova čeka kupce. Logičan bi bio i pad cena na tržištu nekretnina, ali hiljade posredničkih agencija i ono malo potencijalnih kupaca tvrdi da se radi o kamuflaži pravog stanja. Cene su pale i do 30 odsto, ali nova poreska politika vlade je neutralisala pojeftinjenje nizom „harača“. Duga je lista „poreza na porezov porez“. Kupovina stana u Grčkoj danas je savremena „Tantalova muka“. Kako god da se dogovore prodavac i kupac, opštinska komisija je odredila cenu nekretnine i dažbine se razrezuju prema njoj. Nemoguće je kupiti stan bez posrednika, pa notara, specijalizovane agencije koja vrši uknjiženje, na kraju i „logistisa“ (registrovani računopolagač) koji usaglašava papire sa poreskim upravama. BILO NEKAD U GRAĐEVINSKOM sektoru, u zlatno vreme pre Olimpijskih igara, bilo je zaposleno više od 300.000 radnika. Preduzimači se nisu ustezali da dobar deo radnika angažuju „na crno“, što je garantovalo nisku cenu rada i izbegavanje brojnih državnih dažbina. Nicala su ekskluzivna naselja, velelepni šoping molovi, vile i kompleksi na samoj obali mora, sa njima i građevinski giganti. Svaki nivo odnese pola do celog procenta na ukupnu cenu, a tek onda se novopečeni vlasnik suočava sa isplatom obaveza prema lokalnoj samoupravi, pa Elektrodistribuciji, Direkciji za komunalne usluge, putarima, i na kraju nedavno uvedenim porezom na nekretninu. Na brojnim sajtovima može se videti da su cene stanova u Atini od 2.000 evra po kvadratu, u iole pristojnom kraju, do 10.000 evra na super ekskluzivnim lokacijama u priobalnom atinskom području Kavuri, Vuljagmeni ili šumovitom Ekaliju, u severnom predgrađu Kifisija, umetničkom kvartu u centru Kolonakiju, delovima Glifade, rezidencijalnom Neo Psihiku.... U centru Atine, Pankratiju na primer, može se naći stan srednje veličine po ceni od oko 1.600 evra po kvadratu, ali radi se o stanovima u zgradama koje nisu mlađe od tridesetak godina. U Solunu su cene nešto niže, ali nikako ne idu ispod 1.300 evra za kvadrat, ako se radi o lokaciji i gradnji prosečnog kvaliteta. Na luksuznijim lokacijama cena se ne spušta ispod 2.000 evra, s obzirom na to da je proizvodna cena po kvadratu 1.200 evra, prema podacima Unije graditelja
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Večernje novosti...