Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jul.2015, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka: Nećemo štampati novu valutu
Grčka vlada ne razmatra štampanje nove valute, rekao je koordiantor pregovora Atine sa kreditorima Euklid Cakalotos po zatvaranju birališta u Grčkoj, nakon što su grčki mediji, na osnovu anketa, objavili da su Grci na referendumu, većinom glasova, odbacili predlog međunarodnih kreditora.
"Ne pregovaramo o paralelnoj valuti. Ne mislim da će nas oni (evrozona) izbaciti. Mi smo spremni da se sastanemo s njima još večeras", rekao je Cakalotos za grčku televiziju Star, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a preneo Rojters.
Zvaničnici evrozone su poručili da bi "NE" na referendumu otežalo Evropskoj centralnoj banci (ECB) da grčkim bankama pruži finansijsku podršku od koje one zavise.
Frans pres je večeras javio da će se ministri finansija evrozone sutra sastati kako bi razmotrili situaciju nakon referenduma.
Portparol zvanične Atine Gabrijel Sakelaridis je za grčku televiziju ANT1 rekao da će centralna banka Grčke već danas uputiti zahtev ECB za povećanje obima sredstava koja su na raspolaganju grčkim bankama kroz program ELA koji obezbeđuje hitnu likvidnost za banke.
Grčke banke imaju rezerve likvidnosti od milijardu evra, ali će od ponedeljka u pogledu likvidnih sredstava zavisiti od ECB, izjavio je pre dva dana predsednik grčke bankarske asocijacije Luka Kaceli.
Evro pao u odnosu na dolar za 1,54 odsto
Evro je pao u odnosu na dolar za više od 1,5 odsto posle objavljivanja delimičnih rezultata referenduma u Grčkoj prema kojem je ubedljivo pobedilo "ne" ponudi kreditora.
Evro je na njujorškoj berzi pao za 1,54 odsto na 1,09868 dolara.
Finansijski analitičari predviđaju za sutra buran dan na berzama.
Grčko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je na 50 odsto obrađenih rezultat za "ne" glasalo 61,21 odsto izašlih.
Šulc: EU može odobriti nove zajmove Atini
Evropa neće napustiti grčki narod bez obzira na ishod današnjeg referenduma i možda će Grčkoj odobriti dodatne hitne zajmove, izjavio je danas predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc.
"Možda ćemo morati da odobrimo Grčkoj hitne kredite za premošćavanje nelikvidnosti, kako bi se osigurao opstanak javnog sektora i kako bi građani dobili novac koji im je potreban za preživljavanje", izjavio je Šulc za nemački list "Velt am Zontag", a prenosi Frans pres.
Šulc je, međutim, upozorio da to nije konačno rešenje, i izrazio nadu da će Grci na današnjem referendumu zaokružiti opciju "DA".
On je u ranijem intervjuu za nemački radio "Dojčlandfunk" rekao da će Grčka morati da uvede drugu valutu ako na referendumu pobedi opcija "NE".
"Da li Grčka ostaje u evrozoni posle referenduma? Svakako da ostaje, ali ako pobedi opcija "NE", zvanicna Atina će morati da uvede drugu valutu, jer evro više neće biti na raspolaganju kao sredstvo plaćanja", rekao je Šulc za nemački radio.
"U trenutku kada neko uvede novu valutu, on tada izlazi iz evrozone. Ovo su elementi koji mi pružaju nadu da građani Grčke danas neće zaokružiti opciju "NE", kazao je Šulc, prenosi britanski list Gardijan.
Šulc o Grčkoj: Druga valuta ako pobedi "NE"
Grčka će morati da uvede drugu valutu ako na referendumu pobedi opcija "ne", izjavio je danas predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc.
"Da li Grčka ostaje u evrozoni posle referenduma? Svakako da ostaje, ali ako pobedi opcija 'NE", zvanicna Atina će morati da uvede drugu valutu, jer evro više neće biti na raspolaganju kao sredstvo plaćanja", rekao je Šulc za nemački radio "Dojčlandfunk".
"U trenutku kada neko uvede novu valutu, on tada izlazi iz evrozone. Ovo su elementi koji mi pružaju nadu da građani Grčke danas neće zaokružiti opciju 'NE'", kazao je Šulc, prenosi britanski list Gardijan.
U međuvremenu, nemački ministar finansija Volfgang Šojble, poslao je ove nedelje daleko pomirljiviju poruku Atini, rekavši za nemački list "Bild" da je pred Grcima izbor da zadrže evro ili da privremeno ostanu bez njega.
I italijanski premijer Mateo Renci izjavio je danas za italijanski list "Mesađero" da će, bez obzira na ishod referenduma, Evropljani morati da obnove pregovore.
"Kada vidite penzionera kako plače ispred banke vi shvatite da jedna država, koja je toliko važna za svet zbog njene kulture, ne može završiti ovako", poručio je Renci, aludirajući na fotografiju agencije AFP od subote, na kojoj 77-godišnji penzioner Jorgos Kacifotijadis plače ispred banke u Solunu, jer ne može da podigne svoju ušteđevinu.
"Čim se referendum završi, moramo da obnovimo pregovore, a niko toga nije svesniji od nemačke kancelarke Angele Merkel", rekao je Renci.
U Grčkoj se danas oko 10 miliona Grka izjašnjava na referendumu o predloženom sporazumu sa poveriocima, koji predviđa dodatne restriktivne mere štednje u zamenu za finansijsku pomoć za spasavanje privrede.
Kristin Lagard: Grčka ostaje članica MMF-a
Šefica Međunarodnog monetarnog fonda, Kristin Lagard je izjavila da Grčka čija je privreda nazadovala, ostaje članica MMF-a, bez obzira na stanje dugova, objavljeno je danas u Atini.
Lagard je za nemački privredni list "Handelsblat" rekla da ne može da komentariše današnji referendum u Grčkoj o predlogu sporazuma koji su ponudili poverioci - EU i MMF.
Ocenila je da je, uprkos mnogim naporima u ispravnom pravcu, privreda Grčke "zbog poslednjih događaja učinila mnogo koraka unazad", prenela je atinska RTV SKAI.
Na pitanje nemačkog novinara o tome kakva bi bila uloga MMF-a ako Grčka odluči da istupi iz zone evra, Lagard je odgovorila da je Grčka jedna od 189 članica tog fonda i "ostaće članica MMF-a, imala dug ili ga nemala".
Grčka zbog neuspeha pregovora s poveriocima nije imala novca da MMF-u isplati junsku ratu otplate kredita, u iznosu od 1,6 milijarde evra.
Grčka kriza koštaće Lagardovu funkcije?
Kristin Lagard nije pokrenula grčku krizu, ali će je ona možda koštati funkcije direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), piše britanski list Spektejtor.
Brojni ekonomisti optužuju Lagard da je dugo ignorisala program otpisa grčkog duga, kao i mišljenje analitičara da je potrebno naći zajednički jezik sa Evropskom komisijom i Evropskom centralnom bankom.
Kao bivša francuska ministarka finansija, Lagard je dozvolila da je evropska politička agenda, očuvanje evra po svaku cenu, odvrati od poštovanja principa MMF-a, što povećava šanse da ona ne bude ponovo imenovana na funkciju direktora fonda kada njen mandat istekne iduće godine,navodi list.
Nakon što je "nasledila" grčku glavobolju od svog prethodnika Dominika Stros-Kana 2011, Lagard je zauzimala čvrst stav, ali je trenutno na meti optužbi da zanemaruje propise MMF-a, kao i mišljenje ekonomista iz Fonda da bi se uklapala u kalupe koje kroje evropske institucije.
Za razliku od "komšije" iz Vašingtona, Svetske banke, koja je pod dominantnim uticajem Vašingtona, MMF je viđen kao "evropski igrač", navodi Spektejtor.
Ukoliko neuspeh "trojke" kreditora da postignu sporazum sa Grčkom dovede do otpisa grčkog duga MMF-u teškog 24 milijarde evra, države siromašnije od Grčke imaće otežan pristup finansiranju u budućnosti, a šanse da Lagard ostane na čelu Fonda nakon iduće godine ispariće. Moguće je čak da za novog direktora ne bude imenovan Evropljanin, što je praksa od formiranja MMF-a 1946, navodi list.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
