Izvor: B92, 19.Maj.2012, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grci pobesneli zbog "Merkel-bombe"
Atina -- Iako je demantovana, vest da je nemačka kancelarka Angela Merkel preložila Grcima referendum o ostanku u evrozoni, izazvala je ogorčenje u toj zemlji.
Grčki političari su ljutito reagovali na izjavu koja je pripisana kancelarki Nemačke da bi vlasti u Ationi trebalo da, zajedno sa parlamentarnim izborima idućeg meseca organizuju i referendum o članstvu u evrozoni.
"Grcima ne treba referendum >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da bi dokazali kako su za evro", izjavio je konzervativni lider Antonis Samaras, a Aleksis Cipras, vođa radikalne levičarske stranke SIRIZA rekao kako je "nemačka kancelarka navikla da se grčkim političkim vođama obraća kao da je ta zemlja protektorat".
Parlamentarni izbori od 6. maja u Grčkoj, nisu doveli do formiranja vlade već moraju da budu ponovljeni. Otuda su mnogi evropski zvaničnici pominjali da će Grci morati da napuste evro ukoliko na ponovljenim izborima 17. juna ne budu izabrali vladu koja će ispunjavati uslove međunarodne pomoći.
Portparol nemačke vlade demantovao je, međutim, da je kancelarka Angela Merkel u telefonskom razgovoru ranije u toku dana sa grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom iznela predlog da bude održan popmenuti referendum.
Vest da je Merkelova pomenula mogućnost referenduma je potekla je od portparola vlade u Atini Dimitrisa Ciodrasa, koji je tim povodom izjavio kako prema grčkim zakonima sadašnja privremena vlada nema ovlašćenja da zakaže takav referendum.
Grčki listovi su još kritičniji od domaćih političkih vođa koji su optužili kancelarku Merkel za povredu suvereniteta Grčke. Prosocijalistički dnevnik Ta Nea je na prvoj strani doneo naslov "Merkel Ultimatum".
"U pitanju je Merkel bomba za evro referendum, nezapamćena politička intervencija koja stvari čini gorim", ocenio je desničarski Eleftheros tipos, dok je finansijski dnevnik Naftemporiki takoge pisao o "političkoj bombi."
Kako primećuje novinska agencija Rojters, kontroverzna međunarodna pomoć Grčkoj, u kojoj je Nemačka najveći pojedinačni učesnik, dovela je do zategnutih odnosa između dve zemlje jer je vladi u Atini, opterećenoj dugovima, sve teže da primenjuje oštre mere štednje koje zvanični Berlin zahteva.
.jpg)
