Izvor: S media, 03.Avg.2010, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govorničke veštine
Počev od antičkih besednika Izokrata i Demostena, koji su govorili na grčkom, preko Cicerona, koji je besedio na latinskom jeziku, do velikih govornika 20. veka, kakvi su, recimo, bili Vinston Čerčil ili lider americkih crnaca Martin Luter King, istorija poznaje veliki broj majstora lepog besednistva. Pamte se, naravno, i pojedini njihovi govori. Stvarajući uvod za priču, podseticemo samo na reči Marka Fabija Kvintilijana, proslavljenog rimskog učitelja govorništva iz 1. veka: >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << „Srce i snaga pameti stvaraju govornika.”
Neobicna je istina da su reči najnepostojanije, ali na kraju i posle svega samo one ostaju. To podjednako važi kako za napisane, tako i za izgovorene reči. I, zaista, izgovorene reči u stanju su da presudno utiču na raspoloženje ljudi, da iz korena promene njihova dotadašnja shvatanja i usmerenja, da ih pokrenu na različite poduhvate.
Kako početi?
Kada ste napravili tekst za prezentaciju, probajte da ga maksimalno očistite. Kako bi ste svom radu obezbedili poentu, potrebno je da reči svedete na minimum. Važno je pojednostaviti priču. Preceniti inteligenciju publike, koliko god ona bila visoka, je najveća greška, jer rizikujete da odmah izgubite njihovu pažnju. Jednostavnost i direktnost obezbeđuje pažnju publike, čak i ako pričate o stvarima koje oni već znaju.
Znači, izostaviti nepotrebne reči. Šta je to nepotrebno? Sve što je daleko od srži priče i njene glavne poente. Ponekad je najteže izbaciti delove koji vam se baš sviđaju, ali ako oni nisu u relaciji s vašom glavnom temom, neophodno je da ih sklonite. Umesto da kaže, „ Drug Generalni sekretar Komunističke partije je zbog geo-političke situacije rešio da...“, Ronald Regan je jednostavno rekao, „ Gorbačov je srušio zid.“ Fokusirajte sve delove oko jedne glavne teme.
Ne možete da se nadate da će sve što kažete doći do glava publike, ali možete da očekujete da će slušaoci zapamtiti temu, ako je dovoljno naglašavate i ponavljate. Kada je Martin Luter King govorio, on je ponavljao jednu rečenicu, „Imam san“. Čak i ako ne znate šta je tačno izlagao, znate o čemu je otprilike pričao i koja mu je bila glavna poenta. Takođe, ponekad će govor tela najbolje objasniti ono šta želite da kažete i šta vam je glavni cilj. Neke stvari je bolje ne reći, već „pokazati“. Ako kažete, „ U prvom kvartalu godine, prodaja je pala za trećinu“, rekli ste nešto što je za većinu obična činjenica. Ali ako to govorom tela pokažete, da se budžet smanjuje, da će ljudi ostati bez posla, niko taj deo neće zaboraviti.
Mnogo važnije od onoga o čemu pričate je kako o tome pričate, način na koji dostavljate vaše reči publici. Uzmite u obzir publiku, osluškujte je, i kada dođe vaša tema na red, budite „najpametniji“ čovek u prostoriji.
Uključite publiku u primere vezane za vašu prezentaciju. To ne znači da odabirate pojedince, već koristite grupu kada je god to moguće, češće govorite „mi“ nego „ja“.
Na primer, Vinston Čerčil je za vreme Drugog svetskog rata održao neke od najuzbudljivijih poziva na oružje. Pričao je o engleskoj hrabrosti i govorio u stilu, „ Mi ćemo se boriti na ulicama, mi ćemo se boriti u poljima, mi ćemo se boriti u brdima...i nikada se nećemo predati!“ Korišćenjem reči „mi“, držao je konstantno publiku uključenom. Pored uključivanja publike, trebalo bi i da razumete i poznajete svoje slušaoce. Da im pružite prostor da postavljaju pitanja ili da ponavljate posebno složen deo. Publika će vam zbog toga biti zahvalna.
Većina ljudi nije svesna kada u govoru koristi „uf“ ili „uh“. To razdire efikasan govor. Najčešće koristimo tu vrstu mrmljanja kada smo nervozni. Zato što se bolje pripremimo, manje ćemo biti nesigurni i živčani. Nećete moći da se obazirete mnogo na detalje ako imate malo vremena za pripremu, ali zato je važno da ne žurite nigde, da se držite fokusa svoje priče i da držite svoj odgovarajući tempo. Takođe, trebalo bi da govorite toplo, ali zvučno. Vi ste pre svega neka vrsta zabavljača, ali i prenosilac informacija. Ponekad nervoza i nedostatak samopouzdanja mogu da nam ubrzaju govor, a samim tim i mrmljanje. Najveća opasnost za držanje govora je kada čovek pomisli da može da improvizuje na neku temu bez ikakve pripreme. Onda je neminovno da dođe do problema. Brzo će te izgubiti publiku svojom nespremnošću. Najvažnije je da budete stručnjak za vašu temu.Možete da zadržite publiku na svojim stolicama samo ako ostane fokusirana. Razne digresije mogu da budu jako opasne, publika će lako odustati i više vam se neće vraćati.
Animirajte ljude. Pustite govor tela i vizuelna sredstva da naglase neke stvari. Vaš glas ne može da uradi baš sve. To je razlika između čitanja govora i javnih nastupa.
Možda najvažnija stvar vezana za javne govore je praksa. Radite to često, bez obzira koliko imate vremena. Ne postoji zamena za to. Dok praktikujete prezentaciju više puta, probajte da uključite ove veštine u svakodnevne razgovore. Vaše javne govorničke veštine će se dramatično povećavati.
Izvor: S media - autor : Bratislav Nikolić
