Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Avg.2012, 12:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glas Rusije: Bankrot, za Grčku spas - kraj evrozone

MOSKVA -

Bankrot Grčke bio bi prvi slučaj u istoriji, da zemlja koja je bankrotirala ne koristi svoju monetu, nego zajedničku valutu celog regiona.

Jedna od neizbežnih posledica bankrotstva Atine bio bi, kako javlja Glas Rusije, izlazak zemlje iz zone evra. U cilju prevladavanja krize Grčka bi morala povremeno da devalvira valutu. Sa evrom taj trik neće proći - znači treba uvesti vlastitu novčanu jedinicu. I zbogom evrozono!

Za samu Grčku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bankrot nije novina, primećuje Ruski radio. Po procenama američkih ekonomista, tokom skoro polovine svog nezavisnog postojanja - od 1830. godine - zemlja se nalazila u stanju bankrota. I danas odbijanje da se plate dugovi bilo bi za Helene najbolje rešenje.

Povremene epidemije "bankrotstva"

Istina, većina evropskih zemalja je u novije vreme bar jednom proglašavala bankrot. Rekorderima se mogu smatrati Španija i Francuska - prva je preživela 14 bankrotstava, druga 8. Povremeno su kontinent zapljuskivale "epidemije bankrota", na primer u vreme Napoleonovih ratova i sredinom 19. veka.

Najjača epidemija bankrotstava nadvila se nad Evropom posle Prvog svetskog rata i trajala je do pedesetih godina. Dobar deo privreda Starog Sveta dugovao je tada Americi, ali zbog krize i rata nisu imali čime da plate.

SSSR je takođe svojevremeno odbio da namiri dugove: 1918 godine Sovjetska Rusija nije priznala dug Ruske imperije i Privremene vlade. Ali to je pre politički slučaj.

Gorak lek

Iz ugla tržišne ekonomije, povremena bankrotstva su pravilo: za Grčku to bi moglo biti gorka, ali korisna pilula, siguran je direktor fonda Centar za razvoj tržišta kapitala Jurij Danilov.

To je normalna situacija za tržišnu ekonomiju, ona se događa stalno. Bankrotstvo, kao i bilo koja kriza, ima pozitivan uticaj na kapitalističke ekonomije, odstranjujući nekakvu strukturnu disproporciju. Mi samo imamo slučaj sa čitavim nizom strukturnih neravnoteža, koje će na bolan način biti eleminisane bankrotstvom Grčke, kaže Danilov.

Mnogi stručnjaci su ubeđeni, da delimični otpisi dugova, odlaganja plaćanja, zajedno sa novim kreditima samo konzerviraju dužničku krizu. Ali, kako naglašava direktor Instituta za globalizaciju i socijalna kretanja Boris Kagarlickij, ono što je dobro za Grčku, loše je za njene kreditore.

Bankrot znači, da štetu neće pretrpeti zemlja, nego njeni kreditori. Problem je u tome što treba sprečiti Grčku da preduzme akcije koje će joj omogućiti da pobegne od poverilaca. Ne dozvoliti bankrot, kao jedini način spasavanja u određenom slučaju, mišljenja je Kagarlickij.

Tek prvi potok

Nemačka, kao glavni grčki poverilac, želi da zadrži zemlju u evrozoni i sačuva je od bankrota, minimizirajući prateće troškove. Ali mogućnost grčkog bankrota plaši ne samo Nemce. Tenziju osećaju i oni, kojima Grci ništa ne duguju.

U tome su sve odlike, sve mane situacije, kaže Danilov. Zbog toga je za potencijalni bankrot prikovana pažnja investitora. To će biti gubitak za sve članove valutnog saveza, za celu regionalnu ekonomiju. Sistemski to je teži bankrot, nego sve što smo videli. To nije jednostavno dužnička kriza, to je monetarno dužnička kriza s svim svojim posledicama.

Evroskeptici kažu, da bi primer Grčke mogao biti samo prvi potok koji će dovesti do proboja brane. A dužnika u evrozoni ima sasvim dovoljno.
Pogledaj vesti o: Grčka,   Moskva

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Kamatica.com: Bankrot spas za Grčku, ali smrt za evrozonu