Izvor: B92, 05.Mar.2011, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde se krije sreća?
Sreću je teško definisati. Ipak, većina ljudi može da je prepozna kada ih ponese talas radosti, ili obuzme zadovoljstvo. Međutim, nauka je i dalje zbunjena zašto se neki ljudi uvek osećaju srećno. Postoji li normalan nivo sreće? Svi želimo svoje parče sreće, ali kako ga pronaći?
Sreća je bila opsesija civilizacija vekovima unazad. Grčki filozofi pokušali su da prikupe definicije i izvore sreće. Međutim, svi pokušaji iznalaženja idealne teze samo vode ka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << većem broju pitanja. Današnje društvo iznedrilo je više od 3 000 istraživanja čija je tema sreća i kako je možemo dostići.
Istraživači su došli do intrigantnih i neočekivanih otkrića. Na primer, sreća nije relativna. Radost života nije povezana sa društvenim statusom. Naprotiv, istina je potpuno drugačija. Ako zavisite od položaja u društvu, možete biti manje srećni u odnosu na one koji imaju drugačije kriterijume. Ne može se reći da je sreća stalna, ona varira tokom života.
Nezadovoljstvo je izuzetak, a ne pravilo, čak i u savremenom društvu gde dominira stres i pritisak. Danas je razmišljanje o sreći podstaknuto, jer je sve veći broj onih koji smatraju da im život nije dovoljno ispunjenim sitnim radostima. Vremenom, kako ljudi stare, ta potraga za srećom iščezava.
Sreća kao nacionalna opsesija
Čini se da stanovnici Amerike imaju prevelika očekivanja koja su često nerealna. Pokazalo se da i najbolje obrazovanje, prijatne komšije, egzotični odmori i najluksuzniji nemački automobili ne mogu ponuditi emotivno ispunjenje. Postavlja se pitanje šta je onda izvor sreće?
Izgleda da su prevelika očekivanja samo pojačala osećaj nezadovoljstva. Većina ljudi nastoji da sakrije svoju tugu iza hrabrog lica, glumeći da su veoma radosni. Uz verovanje da očekivanja pokreću sreću, svaki emotivni poraz bi značio da smo manje uspešni u odnosu na druge.
Drugi izvor pokretanja teorije o sreći može biti što nastojimo da analiziramo svaku okolnost. Za svaki naš uspon ili pad postoji adekvatna dijagnoza depresije.
Šta nas čini srećnim?
Velik je broj faktora koji utiče na sreću. Neki eksperti misle da je 10 do 15 odsto srećnih zahvaljujući parametrima kao što su socioekonomski položaj, bračni status, zdravstveno stanje. Drugim rečima, sreća se izgleda ne oslanja na one činioce koje obično povezujemo sa vedrijim osećanjima.
Dokazano je da postoji snažna veza između godina i osećaja sreće. Naime, dok su mladi ljudi više opterećeni nedostižnim stvarima, ljudi u poznim godinama su zadovoljni onim što su stekli. Takođe se pokazalo da su oni koji su se ostvarili kao roditelji mnogo srećniji.
Svrha života je preduslov za sreću. Porodica može biti snažan izvor zadovoljstva, ali i druge stvari poput religije, politike ili karijere.
Svetska istraživanja o sreći pokazala su da materijalna stabilnost ili uspeh, nisu ključ za sreću. Na Svetskoj mapi sreće, koju je napravila Nova ekonomska fondacija iz Londona, pokazuje da su u prvom planu zdravlje, blagostanje i obrazovanje. Tako prvo mesto na ovoj mapi zauzimaju Danska i Švajcarska, dok SAD deli deseto mesto sa Emiratima.
Kada je previše?
Može li biti viška sreće? Ljudi ne vide sreću kao dar, već je podrazumevaju kao normalno stanje. Naravno, sreća poboljšava lični uspeh i samopouzdanje. Istraživanja su pokazala da oni koji su osetili neizmernu sreću su najuspešniji u vezama i volonterskim poslovima.
Smatra se da sve što je izvan društveno ustanovljenih granica sreće može uzrokovati uspeh.
Kao i kod većine dobrih stvari, do sreće se ne može stići silom, niti se može naučiti. Takođe, tuga je sastavni deo života, koji pred nas stavlja izazove. Ono što je bitno upamtiti je da izvor sreće leži u našem osećaju da u malim zadovoljstvima pronađemo smisao.
Foto: tommerton2010 / flickr.com
.jpg)
