Izvor: B92, 22.Avg.2013, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gajin: Moguć grčki scenario za RTS
Beograd -- Saša Gajin, član radne grupe za izradu zakona o javnim medijskim servisima, kaže da nije teško zamisliti da RTS i RTV dožive "grčki scenario".
"Umesto da se ide na to da se javni servis razvija i učini interesantnim kvalitetnim sadržajem i informacijama, pokušava se da se javni servis veštački održi u životu, pa makar to bilo i na elementarnom nivou. S tog elementarnog nivoa nije teško zamisliti da bi javni servis, RTS i RTV, mogao doživeti sudbinu koja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi možda ličila na grčki scenario, ističe Gajin za Danas.
On kaže da je radna grupa za izradu zakona o javnim medijskim servisima tražila odgovor od nadležnih zašto se odustaje od pretplate, odnosno naknade, ali napominje da nikada nisu dobili odgovor zašto se odustaje od pretplate. "Ne znamo zašto se to radi i odakle ideja o prelasku na budžet", dodao je on.
Na pitanje od koga su tačno tražili odgovor, Gajin odgovara: "Tražili smo odgovor od svih relevantnih činilaca. Dijaloga nije bilo, niti smo na posredan ili neposredan način došli do odgovora odakle ideja o budžeta. Nikada nikakvog odgovora nije bilo. Ako je ideja o budžetu već zacementirana, trebalo bi se držati onoga što je dogovoreno ranije, da budžetsko finansiranje bude limitirano na dve godine, a da ministarstvo u međuvremenu nađe način kako da vrati finansiranje RTS i RTV na sistem pretplate."
On napominje da bi sada bilo idealno da se rešenje o pretplati ugradi u zakon. "Takvo rešenje imamo u pojedinim verzijama zakona koje smo radili u okviru radne grupe, ali već zakonsko obavezivanje da će se raditi na tome da se stvari vrate u normalu, jer je pretplata jedini opravdani način finansiranja javnog medijskog servisa, govori dosta. Važno je da javnost bude upoznata sa svim ovim nedoumicama", objašnjava Gajin.
On kaže i da ako nema finansijske autonomije, nema ni uređivačke autonomije i dodaje: "Mislim da nije moguće u potpunosti odgovoriti na pitanje o uređivačkoj nezavisnosti javnog servisa ako se finansira iz budžeta, odnosno ako izvor finansiranja javnog servisa zavisi od političke volje vlasti."
Šta je grčki scenario
Grčka vlada je u junu ove godine, zbog štednje, ukinula državnu televiziju i radio ERT. "ERT je slučaj izuzetnog nedostaka tranparentnosti i neverovatnog preterivanja. Ovime je tome kraj", rekao je tada jedan član vlade, dodajući da je ERT bio "rasipnički raj".
On je za list Danas govorio i o problemima prilikom izrade zakona o javnim servisima i tom prilikom je rekao da je problema bilo, kao i da su se oni svodili na pokušaj nekih krugova koji se zanimaju za medijsko zakonodavstvo da utiču na sadržaj zakona. "Oni su to pokušali neformalno, neinstitucionalno. Ne kroz rad radne grupe, javnu raspravu ili javnu polemiku. Javna rasprava mora da postoji, ali ne i da se na tajnim sastancima prepravljaju odredbe zakona", kazao je on.
Na pitanje da li su političari pokušali da izvrše uticaj on kaže da nisu, već da je reč o tome da su oni koji su zainteresovani za sadržinu zakona, a to nisu samo političari, već i ljudi koji se bave biznisom u toj oblasti, pa i pojedinci iz međunarodnih organizacija, ali ne iz Evropske unije. "EU nije nikako doprinela toj pojavi. Ti krugovi su pokušali na zaobilazan način da utiču na sadržinu pojedinih odredbi, afirmišući neke svoje partikularne interese", ističe Gajin.
Taj problem, kako kaže, postojao je i ranije, ali je sada eskalirao kad je rađen nov zakon o javnim medijskim servisima.
"Napravljena je tajna radna grupa za koju se ne zna ko ju je sačinjavao, ko su bili autori nacrta zakona o javnim servisima. Ta tajna radna grupa je pripremila nacrt zakona koji je objavljen na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a da niko iz ministarstva nije učestvovao u njegovoj izradi, niko od ljudi koji su u radnoj grupi... Pošto je reč o temi od posebnog interesa za demokratski poredak, a javni medijski servisi su jedan od stubova demokratije, neprihvatljivo je da se zakon o javnim medijskim servisima radi u okviru tajnih radnih grupa", kaže Gajin.
"Poseban problem je što se na zakonima radilo u tajnosti i to je kulminiralo, pa su i NUNS i CUPS (Centar za unapređivanje pravnih studija) tražili od Ministarstva kulture da nam dostavi informaciju o tome ko su autori tog zakona i ko je, i po čijem nalogu to radio. Čak nema nikakve odluke ministra da se radi na tom zakonu koji i danas stoji na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a to je nedopustivo. Kako se dogodilo da neko dođe u ministarstvo i spusti na sto zakon koji je urađen negde drugde?", dodao je on.
