Izvor: S media, 04.Nov.2009, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fiskalne kase za advokate postoje i u Norveškoj i Grčkoj
Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević u intervjuu za Radio S, je izjavio da se nada da će se postići dogovor sa advokatima oko fiskalnih kasa koji treba da počne da se primenjuje od 01. marta 2010. godine.
- Advokati se bune i razlog je pre svega u suštini advokatske profesije, a to je poverenje između njih i klijenata, u zavisnosti od advokatskog posla. Mi smatramo da nikakvog uticaja fiskalizacija nema u odnosu advokata i klijenta, i da je informacija koju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << advokat dobije od klijenta nepovrediva. Niko nema ni razmišljanja, a kamoli intenciju da kontrolišući uplatu poreza zadire u bilo šta drugo, tako da je to tema koja je potpuno jasna. Dilema šta je cilj fiskalizacije je nesporna, i to je oporezovanje advokatskih usluga, a nikako ne remećenje i zadiranje u privatnosti odnosa između advokata i klijenata.
Advokati su najavili štrajk upozorenja u novembru, a generalni štrajk početkom ferbuara koji će trajati do daljnjeg, jer po njihovim rečima fiskalne kase za njihovu profesiju ne postoje nigde u Evropi.
-Ovo je demokratska zemlja, na demokratskih principima zasnovana, i u kojoj svako može svoje nezadovoljstvo da izrazi i kroz štrajk, i sve mirne vidove protesta, koja ne remeti i ne komplikuje živote drugima u ovoj zemlji. Ja ne znam da li će advokati štrajkovati ili neće, u svakom slučaju, to je njihovo pravo, ali što se tiče fiskalizacije oni objektivno za to nemaju nikakvih razloga. Mi smo imali sa njima više sastanaka, i dalje razgovaramo pošto ta obaveza treba da počne od marta meseca sledeće godine. Ukoliko se bilo koji racionalan ili realan argument pojavi da treba preispitati tu odluku spremni smo da o tome razgovaramo. Ono što smo mi dobili kao informaciju, je da nije istina da nigde u Evropi ne postoji fiskalizacija advokata, ja znam za dva primera i to je Norveška i Grčka. Isto tako u velikom broju zemalja i Evropske Unije i van nje, je drugačiji sistem oporezovanja i kontrole advokata. Tačno je da su mnoge agencije za promet nekretnina registrovane kao advokatske kancelarije, da zarađuju stotine hiljada i milione evra, i tačno je da veliki broj njih i dalje plaća paušalni porez koji se svodi na nekoliko stotina evra. Takođe ima advokatskih kancelarija koje su specijalizovane za privredno pravo, i koje se privatizacijom, konsaltingom u oblasti trgovina hartija od vrednosti, i to su kancelarije koje takođe imaju u proseku visoke zarade, a još uvek su to nesrazmerno mali porezi i doprinosi javnim finansijama daju imajući u vidu veličinu njihovog prihoda, obrta i posla. Tako da je jedan od razloga uvođenje obavezne fiskalizacije za advokate i to da se pojedini segmenti advokatske profesije je na adekvatan način oporezuju pri čemu su oni svi registrovani kao advokati.
Otkako je stavljen na javnu raspravu najviše pritužbi o predloženim rešenjima Zakona o zaštiti potrošača imale su turističke agenice i „Juta“ kao i Narodna banka Srbije.
-Zakon o zaštiti potrošača je praktično od 01. septembra na javnoj debati, mi smo 25 cesija u raznim gradovima Srbije na tu temu organizovali. Ima argumenata i za i protiv, konkretno nesaglasje imamo sa bankarskim sektrom i Narodnom bankom Srbije, i sa organizacijom turističkih agencija i JUTOM. Što se tiče Narodne banke Srbije to nerazumevanje proizilazi iz Ustava koji daje nadležnost Narodnoj banci i zakon o Narodnoj Banci koji joj daje određene indirencije. Nas interesuje isključivo tema trošačkih kredita i zaštite svakog građanina Srbije, da kada ode u banku i kada uzme kredit u smislu spoznaje i garancije kolika će biti visina kamatne stope, koliko su svi ostali troškovi. Naprosto to su neke stvari koji predstavljaju temu zaštite potrošača, a nikako zadiranja u zakone i Ustav koji regulišu poslovanje bankarskog sektora u Srbiji. Ta pitanja treba rešiti, a ono što sam istakao posebno ponavljam bio bi vrlo srećan kada bi bila propisana maksimalna cena kapitala bar za potrošačke kredite do jednog iznosa, pri čemu verujem kada bi se ta maksimalna cena propisala da bi maksimalna cena propisala da bi konkurencija učinila svoje da banke od te sume pa na dole krenu u ispunjavanju očekivanja građana.
Na ekonomskom forumu „Srbija“ u Beču, pozvali ste austrijske trgovinske kompanije da investiraju u Srbiju i najavili da postoji velika mogućnost za unapređenje saradnje između dve zemlje u oblastima trgovine. Možete li nam reći koliko je zastupljeno naših firmi u Austriji?
- Nažalost naših je malo firmi zastupljeno u Austriji izuzev ponekog proizvođača prehrambenih proizvoda, voćnih sokova, alkoholnih pića, vina.. Malo je naših proizvoda na tržištu Austrije, a to tržište je objektivno otvoreno, kao i svako tržište zemlje Evropske Unije. Ja očekujem da će dolazak austriskih trgovinskih lanaca kao što je „Kika“ doneti i kupovinu od njihove strane srpskih proizvoda, i uključivanje srpskih proizvoda u standardnu ponudu njihovih trgovinskih lanaca van granica Srbije.
SRBIJA NA MAPI RAZVIJENIH ZEMALJA KADA JE ELEKTRONSKA TRGOVINA U PITANJU
Povodom otvaranja prvog internet dućan u Poštama Srbije ministar Milosavljević je istakao da je ovo veliki projekat koji će uključiti Srbiju u mapu razvijenih zemalja kada je elektronska trgovina u pitanju.
- Učešće elektronske trgovine u prometu trgovine Srbije, za sada statistička greška, ali se nadam da će se to uskoro popraviti. U ovom teškom vremenu sigurno je da je i ovo način da otvorimo još neko radno mesto i građanima omogućimo da lakše i jednostavnije kupuju, bilo iz stana, kuće ili iz ovako moderno sređenih pošta Srbije – rekao je ministar Milosavljević.
Sanja Vajagić
