Izvor: Danas, 13.Feb.2015, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa na podnevnom suncu Grčke
Kada je ranih šezdesetih godina prošlog veka sjajni dramski pesnik Velimir Veca Lukić, danas gotovo zaboravljen poput tolikih kod nas nepravedno zaboravljenih ljudi koji su marljivo i pametno znali nešto da rade i vredno uradili, prvi put boravio u Atini, vrativši se u Beograd, svom kolegi u sačinjavanju drama, prijatelju i drugu još sa filozofskih studija, takođe, velikom zaljubljeniku u književnost i umetnost stare Grčke, Jovanu Vavi Hristiću, koji tad još nije bio u poseti zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Sofokla, Demokrita i Aristotela, i Konstantina Kavafija, o kojima je znao skoro sve što se znati da, rekao je – parafraziram, dakle, ispunjavajući duh, ali ne i doslovnost tog toliko tačnog Lukićevog zapažanja: Ne znam sa čime bih ti poznatim mogao da poredim Grčku. Od nje počinju sva poređenja.
Hristiću, koji je pisao i govorio kristalno jasno, smatrajući, sasvim parmenidovski, da je put mišljenja i bivstvovanja jedinstven, i da, nasuprot idejama strukturalizma, između reči i stvari nema procepa, koji je govorio kao da prstom upire u stvari, bliske i daleke, vidljive i nevidljive, koji je, dakle, o nečemu govorio kao da to pokazuje na podnevnom suncu, kad su senke najneznatnije (zato je i bio opčinjen Čehovljevim dramama, jer su junaci tih drama – bića na podnevnom suncu; ali i Beketovim dramama, postapokaliptičnim, postholokaustovskim, jer je u njima sav gusti mrak čovečanstva, kao jedinstveno biće ignorancije i imoralnosti, takođe na svetlosti u podnevu), tom i takvom Hristiću, navedena Lukićeva misao o Grčkoj morala se duboko urezati u pamćenje. Jer i ona upire prstom na stvar koja je do maločas delovala tajnovito, a sad je bleštavo jasna i razjašnjavajuća. U poređenjima ona rasvetljava druge stvari – sa svetlošću unoseći istinu, kako je govorio Rastko Petrović a voleo da citira Hristić. Lukićevo zapažanje o Grčkoj, danas, posle izborne pobede Sirize, prve partije nedvosmislene levice koja je nadmoćna u nekom od evropskih parlamenata, i koja jedina formira neku od evropskih vlada, vraća se, posle više od pola veka, da u jarkom blesku osvetli inače zamućene suštinske stvari od zajedničkog interesa. Od zvanične politike današnje Grčke počinju sva poređenja u političkoj budućnosti Evropske unije i Evrope – bez obzira na to kako će se ovih dana rasplitati stvari u dogovoru institucija Grčke i institucija EU, a u vezi s pitanjem Grčke prezaduženosti i evropskih mera njene štednje. Sredinom ove nedelje u pregovorima nije ništa postignuto. Početkom sledeće nedelje oni se nastavljaju. Najmoćnije vlade Evrope i vrhovna birokratija EU, ogorčeni su. Oni drže da Grčka preti kako neće poštovati politička pravila na koja je pristala; da Grčka preti da će se oglušiti o svoje dužničke obaveze! U stvari, Grčka opominje da ne može da sledi propisani put oporavka od kojeg njeno stanovništvo masovno strada! Grčka opominje da je nehumano da sprovodi ono što je potpisala, a zbog čega su samoubistvo izvršile hiljade njenih stanovnika, i na ivici bede gotovo su svi! Novi grčki premijer „talac je svojih predizbornih obećanja“, odgovara na to Evropska unija. Smatraju li najmoćniji političari Evrope da od parlamentarnih izbora u Grčkoj ne treba da zavisi ništa u Grčkoj? Da li Grčka treba da rešava svoje probleme prema svojim nasušnim potrebama ili prema prekomernim potrebama bogatih zemalja? Šta znači biti talac svojih predizbornih obećanja nego biti čovek od uverenja, i zalagati se da ispuniš ono za šta si dao reč. Eto, to je sada vododelnica između politike koja određuje poslovanje i poslovanja koje diktira politiku. Premijer Cipras i ministar finansija Varufakis danas su kao Čehovljevi likovi u Beketovoj drami. Oni moraju da objašnjavaju očigledne stvari kao da su u mrklom mraku. U institucijama EU, oni su danas poput Diogena iz Sinope koji s fenjerom u ruci traži čoveka. Jer, kako je to postalo nemoguće razumeti notorne činjenice. Odakle toliko volje za ignoranciju i imoralnost? U Grčkoj brodovlasnik plaća manji porez od mornara na njegovom brodu! U Grčkoj, vlasnik malog preduzeća koje nije ništa zaradilo tokom godine, mora za tu godinu da plati 5000 evra na ime poreza na moguću dobit i još 4000 evra za osiguranje. Odakle? Odakle Grčka da vrati enormni dug, osim da uzme novi kredit, na šta je nagovaraju evropski zvaničnici. Vlada nove Grčke i nove (parlamentarne!) demokratske misli u Evropi ne kaže da ne pristaje na to da vrati dug, nego da je primorana da ga vraća na jedini mogući način kako bi ga ikada vratila, i u periodu u kojem je to uopšte izvodljivo. Nova grčka vlada kaže da je prioritet da ljudi koji inače u toj zemlji umiru od gladi dobiju socijalnu pomoć odmah. Naprosto, ona kaže da je od profita važnija solidarnost, te da od solidarnosti zavisi budućnost čovečnosti, čak i ukoliko od profita zavisi budućnost čovečanstva – čovečanstva bez čovečnosti! To je ono mesto u znanju od kojeg počinju sva poređenja. Nad njim se poput zastave viju reči Bertolta Brehta: „Nemojte misliti da ono što dve hiljade godina nije uspelo neće uspeti nikada!“
Pogledaj vesti o: Grčka
