Izvor: Politika, 26.Feb.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evrogrupa dala zeleno svetlo Grčkoj
Brisel odobrio plan prioritetnih reformi grčke vlade, sledi ratifikacija u parlamentima država članica evrozone
Od našeg dopisnika
Atina – Brisel je odobrio plan prioritetnih reformi grčke vlade koje su uslov da bi Atini i u praksi, posle ratifikacije u zemljama evrozone, program finansijske pomoći bio produžen za još četiri meseca. Na telefonskoj konferenciji ministri finansija Evrogrupe prihvatili su listu reformi u kojoj je grčka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlada postavila svoje osnovne ciljeve u naredna četiri meseca.
U nacrtu ispisanom na šest stranica, Grčka insistira na rešavanju humanitarne krize merama koje neće imati negativni finansijski efekat i koje obuhvataju i besplatnu električnu energiju za 300.000 najsiromašnijih porodica, besplatnu zdravstvenu zaštitu, hranu i javni prevoz za penzionere sa najnižim primanjima. Prioritet u u okviru reformi ima izmirenje zakasnelih dugovanja, preciznije – povećavanje broja rata, zatim zaštita od prinudne naplate potraživanja obezbeđenih hipotekom u slučajevima kada se radi o jednom stanu ili kući.
Po oceni evropskih partnera, među najvažnijima jesu mere za reformisanje poreske politike koje se pre svega odnose na ograničavanje utaje poreza, krijumčarenja, retroaktivno oporezivanje najbogatijih, borbu sa korupcijom.
Kada je reč o privatizaciji, Grčka je obećala da neće zaustavljati privatizacije koje su u toku, dok će se u svim ostalim slučajevima pristupiti reviziji... Neće se ponovo nacionalizovati već privatizovana imovina, osiguraće se da državna potrošnja ne utiče negativno na budžet kada se rešavaju problemi humanitarne krize.
Tako minimalni lični dohodak neće biti odmah povećan na 751 evro, već postepeno u dogovoru sa kreditorima. Reforme i uštede u javnom sektoru podrazumevaju i regulisanje plata koje neće biti smanjivane, ali se neće ni povećavati. Penzioni fondovi će biti konsolidovani, a odmah će se pristupiti i eliminaciji svih podsticaja za prevremeni odlazak u penziju.
„Nova grčka vlada je posvećena reformama, ali je lista reformi samo prva faza u pregovorima“, izjavio je predsednik Evrogrupe Jerun Dejselblum i podvukao da će dalja saradnja doprineti jačanju poverenja i pomoći grčkoj privredi u oporavku.
„Stabilizuje situacija u zemlji je neophodna jer će to pomoći daljoj saradnji i lakšem premošćavanju ovog perioda“, rekao je Dejselblum.
Međutim, saglasnost sa listom reformi samo je početna tačka jer je reč o okvirnom programu koji do aprila treba razraditi, usaglašavati sa „institucijama” (EU, Evropska centralna banka i MMF) i primeniti u praksi. Za svaku od reformi koje smatra prioritetom, Ciprasova vlada će morati da se bori misleći pri tome o obećanjima koja je dala naciji, ali i raspoloženju međunarodnih poverilaca koji će tek za dva meseca odlučiti da li sve „ide po programu” i ima li uslova za reviziju sporazuma o kreditnoj pomoći. Tek tada, ukoliko se reforme pokažu uspešnim, Ciprasova vlada mogla bi da dobije saglasnost da joj se umanje obaveze, da ove godine primarni suficit budžeta bude umanjen sa tri posto na 1,5 procenata, kako je vlada predlagala.
Tek ako dokaže da je u stanju da sprovede reforme, naročito one mere koje se tiču rešavanja humanitarne katastrofe a da pri tome ne naruši fiskalne ciljeve i da, uopšte, sprovede ono što je namerila bez povećanja troškova, Atina će dobiti i zaostalu kreditnu ratu od 7,2 milijarde evra.
Levičarska vlada namerava da kroz regulisanje neplaćenih poreza budžet popuni sa 2,5 milijardi evra, a kroz retroaktivno oporezivanje najbogatijih da dođe do još 2,5 milijardi. Energično razračunavanje sa nezakonitom zaradom od prodaje goriva i cigareta doneće blagajni još 2,3 milijarde.
Kada je reč o privatizaciji, sada su ublažene ranije tvrdnje Ciprasove vlade da će ona biti u potpunosti zaustavljena. Naime, vlada neće dirati privatizacije koje su već u toku i koje su očigledno korisne za Grčku, ali će intervenisati u svim drugim slučajevima, koji će biti podvrgnuti reviziji. Dokaz toga je i nedavna izjava premijera Aleksisa Ciprasa da će „vlada podržati kineske investicije u luci Pirej uključujući i važne aktivnosti grupe Kosko” i da će se zalagati za intenziviranje grčko-kineske saradnje.
Na domaćoj sceni već ima znakova nezadovoljstva i mišljenja da je Ciprasova vlada reterirala, odustala od obećanja koja je dala.
Doajen grčke levice, ugledni član Sirize, 92-godišnji evroposlanik Manolis Glezos ponovo se oglasio sa otvorenim optužbama protiv Ciprasove vlade. U intervjuu italijanskom listu „Korijere dela sera”, na pitanje preti li sadašnja ekonomska kriza jedinstvu u zemlji i jačanju nekih ekstremnih snaga, Glezos je poručio: „Rizik je opasnost da dođe do nacionalne eksplozije ukoliko vlada ne bude u stanju da održi datu reč.”
Jasmina Pavlović Stamenić
objavljeno: 26.02.2015.
Pogledaj vesti o: Grčka
