Izvor: Politika, 12.Apr.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU odobrila 30 milijardi evra pomoći Grčkoj
Brisel želi brzo i efikasno aktiviranje obećane pomoći, a Berlin traži još jedan samit za konačnu odluku
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 12. aprila – Evropska komisija saopštila je danas da za aktiviranje 30 milijardi evra kredita Grčkoj nije potreban samit EU, ali da će biti potrebno održati sastanak država evrozone i potvrditi jednoglasnu podršku Atini. Prethodno je iz nemačke vlade stiglo tumačenje da će za pokretanje mehanizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomoći Grčkoj biti potrebno organizovati samit lidera evrozone. Zvaničnici EK u Briselu ocenili su da „nije potrebno zakazivanje velikih samita, jer evrogrupa može da se organizuje na brz i efikasan način”.
Ministri finansija u evrogrupi usaglasili su juče tokom telefonske konferencije da će pomoći Grčku sa 30 milijardi evra tokom ove godine, dok bi MMF trebalo da obezbedi dodatnih 15 milijardi. To je ono što je potrebno Grčkoj tokom ove godine – 50 milijardi evra kredita sa kamatnom stopom oko pet odsto. Do sada se Grčkoj na tržištu novca zaračunavala kamata oko 7,5 odsto, a sada sa podrškom evrozone i MMF-a Grci očekuju poboljšanje uslova za kreditiranje sa kamatama do pet odsto.
Iako je sve vreme izgledalo da je Nemačka kočila dogovor o pomoći evrozone Grčkoj, jasno je da bez saglasnosti Berlina ne bi bilo dogovora, koji je najpre postignut na samitu krajem prošlog meseca, a juče potvrđen. Berlin pre svega želi da zaštiti stabilnost evrozone, po cenu da treba da pomogne Atini, ili da je kazni isključivanjem iz monetarne unije. Oba predloga su bili predmet debate. Ugledni nemački listovi pisali su posle martovskog samita da je dogovor o pomoći Grčkoj postignut, jer ta pomoć zapravo nikada neće biti aktivirana.
Grčki premijer Jorgos Papandreu zahvalio je na podršci i nazvao je obećanu pomoć „sigurnosnom mrežom” koja će biti upotrebljena samo ako to bude neophodno. Grci bi svima učinili veliku uslugu ako ne bi posegli za obećanom pomoći, a ponajviše nemačkoj vladi i kancelarki Angeli Merkel, koje očekuju važni regionalni izbori u maju.
Međutim, još nije izvesno kako će tržište novca reagovati na garancije koje su date Grčkoj i da li će joj one podići loš kreditni rejting. Iz Atine poručuju da očekuju pozitivan signal na finansijskom tržištu da bi nastavili da pozajmljuju novac. Bilo je i onih koji su savetovali grčkom premijeru da odmah zatraži obećanih 30 milijardi evra, ali i drugih koji tvrde da ih neće dobiti pre izbora u Nemačkoj. Verovatno nisu daleko od istine.
Nemačka vlada protumačila je danas da se o aktiviranju pomoći Atini moraju izjasniti lideri evrozone na samitu, pozivajući se na dokument od 25. marta kada je na samitu u Briselu postignuta saglasnost da se pomogne Grčkoj. Posledica ove izjave odmah se prenela na berzu, gde je evro ponovo pao u odnosu na američki dolar. U Nemačkoj, koja treba da učestvuje sa 8,4 milijarde evra u spasonosnom paketu za Grčku, što je više od ostalih, pomaganje drugim državama nije popularno, jer sve više ljudi ostaje bez posla. Zbog toga je za Nemačku ovo prvorazredno političko a ne samo ekonomsko pitanje.
Ukoliko se strategija evropske pomoći ipak bude pokazala kao uspešna i ako zaista finansijsko tržište bude prihvatilo deklarativnu saglasnost evrozone kao materijalnu garanciju za poboljšanje grčkog kreditnog rejtinga, onda je Žan Klod Junker, predsednik evrozone, u pravu kada procenjuju da je „to korak koji tržište čeka”. Ali ima i drugačijih mišljenja koja tvrde da je kriza u Grčkoj preduboka, a brojke isuviše loše tako da je evropska garancija samo kratkoročna mera.
Vladimir Jokanović
----------------------------------------------
Grčku obradovala evropska solidarnost
Od našeg dopisnika
Atina, 12. aprila – „Evropska solidarnost je konačno dobila i konkretnu formu, što je važno ne samo za Grčku već i za celu EU. Usvajanjem detaljnog plana o finansijskoj pomoći Atini upućen je jasan signal: nema više igranja sa zajedničkom evropskom valutom i našom zajedničkom sudbinom”, komentar je grčkog premijera Jorgosa Papandreua posle odluke ministara evrozone da se njegovoj zemlji pomogne sa 30 milijardi evra.
Reč je o kreditu u kome će na bilateralnoj osnovi učestvovati sve zemlje evrozone i MMF, sa kamatom od pet odsto. Novac je na raspolaganju i može biti realizovan već iduće nedelje s tim što prethodno Grčka mora da prizna svoju nesposobnost da se sama izbori sa finansijskim problemima. Naime, iako je opšti dug zemlje veći od 300 milijardi evra, i iako je do početka maja Atina dužna da obezbedi 11,5 milijardi da bi bar delimično isplatila svoja dugovanja, grčka vlada i dalje insistira da se neće obraćati za novčanu pomoć. Investitori sumnjaju da Papandreuova vlada ima bolji izbor jer se ekonomska situacija, kako tvrde, pogoršava, što direktno utiče na stabilnost evra.
Međutim, Atina je i dalje uporna u svom nastojanju da sopstvenim metodama nađe izlazak iz krize. Premijer Papandreu uputio je poruku sunarodnicima da preduzete mere na planu smanjenja rashoda i reformisanju sistema oporezivanja znatno mogu da pomognu stabilizaciji ekonomske situacije u Grčkoj.
„Korak po korak mi lagano otvaramo put kojim će nas dovesti do izlaska iz krize. Mi iz dana u dan vraćamo poverenje naših partnera, ali i celokupne međunarodne zajednice dokazujući konkretnim potezima da smo vrlo ozbiljni u nameri da zavedemo red u zemlji”, poručio je Papandreu.
Podsetimo, grčka vlada je već smanjila rashode u budžetu, povećala PDF, zaoštrila pitanje plaćanja poreza i uvela niz novih koji do sada nisu postojali kako bi se obezbedila sredstva neophodna za smanjenje deficita. Jer, samo do kraja ove godine, budžetski deficit sa 12,7 odsto treba da se snizi na 8,7 procenata za šta su potrebni veliki napori u trenutku kada je državni dug 300 milijardi a privredni rast nikakav.
Jedan od važnih pravaca u procesu reformi je i borba protiv sive ekonomije i korupcije. U ovom momentu Grčka je po ovim pokazateljima na 71. mestu, rame uz rame sa Bugarskom i Rumunijom.
Korupciju smatraju jednim od glavnih razloga finansijske krize, jer je sa kovertom u rukama svoje probleme rešavao svaki sedmi Grk. Trećina ukupnog mita odlazila je lekarima, uglavnom u državnim bolnicama. Na drugom mestu su građevinski preduzetnici, a na trećem poreska inspekcija. Samo prošle godine ukupna suma mita je iznosila 800 miliona evra, što je uz milionske utaje poreza jedan od faktora koji su sistematski podrivali grčku privredu. Prema analizama agencije Transparensi internešenel, bar trećinu svojih zarada Grci ne prijavljuju. Na taj način u budžet godišnje ne uđe oko 15 milijardi evra.
Jedan od načina kontrole je uvođenje kasa svuda gde se to moglo, od benzinskih pumpi do taksija koji su do sada račun davali samo na izričit zahtev klijenata. Kako bi doskočili većini koja izbegava porez, dejstvuju propisi koji Grke odnedavno primoravaju da sakupljaju sve račune, od samousluge preko pekare, bakalnice, ručka u restoranu, posete lekaru ili advokatu, plaćenoj školarini i da ih prilažu prilikom popunjavanja poreske deklaracije. Jer, ukoliko ih ne podnesu kao dokaz, razlika će se dodati godišnjem porezu ili će, pak, biti odbijena. Naravno, ne primaju se računi za stanarinu, struju i gas, telefon i kupovinu luksuznih stvari ili automobila. Ustanovljeni su minimumi koji, shodno mesečnim primanjima prijavljenim u deklaraciji, mogu da budu osnovica za odbijanje poreza. Međutim, krajnja korist je u tome što država ima veću kontrolu jer sada sami kupci traže račun i primoravaju prodavca da upotrebi kasu.
Jedini je problem što treba vremena da se prikupe sredstva iz svih tih postojećih izvora i popuni budžet, a poverioci nisu raspoloženi da Grčku – sačekaju.
Jasmina Pavlović-Stamenić
[objavljeno: 13/04/2010]
