Izvor: S media, 26.Jan.2010, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU ne želi finansijski da pomogne Grčkoj
Visoki deficiti javnih finansija mogu da prouzrokuju smanjivanje rejtinga i drugim zemljama evrozone, a ne samo Grčkoj, upozorio je danas član izvršnog saveta Evropske centralne banke (ECB) Jirgen Štark.
"Procenjuje se da su deficiti javnih finansija u nekim državama dostigli u 2009. godini dvocifreni nivo", naglasio je Štark, objašnjavajući da to znači da se ne može isključiti smanjivanje rejtinga i za druge zemlje, a mogu da se očekuju i dalje negativne reakcije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << finansijskih tržišta.
Glavni ekonomista ECB je ovo izjavio posle serije smanjivanja rejtinga kreditnih obaveza Grčke, koja se bori sa snažnom fiskalnom krizom, navode novinske agencije.
Štark očekuje da će privreda 16-člane evrozone ove godine zabeležiti umereni rast, ali je upozorio na mogućne komplikacije i nesigurnost koja se nadvila nad privrednim izgledima regiona.
Uprkos nastavku ekonomskog oživljavanja, dodao je on, inflacija bi mogla ostati niska u odgovarajućem srednjoročnom razdoblju, od 18 meseci do dve godine.
Nemački nedeljnik "Špigel" (Der Spiegel) objavio je u ponedeljak tajni dokument Evropske komisije (EK) u kome se upozorava da visoki budžetski deficiti nekih zemalja i razlike u konkurentnosti privreda članica zajedničke valutne unije, ugrožavaju budućnost evrozone.
U tom dokumentu, koji su na osnovu pisanja "Špigela" preneli danas i drugi svetski mediji, upozorava se da neuravnoteženosti, koje iz toga proističu, "izazivaju ozbiljne bojazni koje se odnose na evrozonu kao celinu".
Eksperti EK u toj analizi, pripremljenoj za ministre finansija evrozone, izražavaju strahovanja da će razvoj situacije u Grčkoj, kao i sve veće razlike u privrednom razvoju u zemljama koje su nacionalne valute zamenile za evro, "oslabiti poverenje u zajedničku evropsku valutu i ugroziti zajedništvo monetarne unije".
Minulih dana to je neke analitičare navelo da razmišljaju i o tome da se Grčka već približila državnom bankrotstvu i da bi, na kraju, mogla čak da napusti evrozonu. Grčka vlada je to, medjutim, odbacila kao netačno.
Najveće brige Briselu zadaje situacija u zemljama koje su u prošlosti gomilale visoke deficite tekućih računa platnog bilansa i zahvaljujući niskim kamatama godinama živeli na dug.
Sada te zemlje, medju koje se ubrajaju Španija, Grčka i Irska, moraju da se bore sa prekomernim deficitima.
"Kombinacija opadajuće konkurentnosti i gomilanja državnih dugova u vezi sa tim je uznemirujuća", dodaje se u tom dokumentu.
Tokom prethodnih sedmica špekulisalo se, pre svega, o budućnosti Grčke koja je visoko zadužena, a njen lanjski budžetski deficit dostigao je 12,7 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP).
EK je, istovremeno, optužila Grčku da je manipulisala statističkim podacima o visini tog javnog duga, tako da toj zemlji prete disciplinske mere predvidjene za narušavanje propisa EU.
Briselskí eksperti kao izlaz iz sadašnje krize predlažu sanaciju budžeta i reforme u pomenute tri zemlje.
Novi kolektivni ugovori bi trebalo da zamrznu pad produktivnosti i gubitak konkurentnosti, što bi, jednostavno rečeno, značilo da će zaposleni u tim zemljama morati da se zadovolje sa usporavanjem rasta plata, njihovim zamrzavanjem, ili čak smanjivanjem.
"Korektivne mere će pratiti vidljivi rast nezaposlenosti", navode mediji, a "Špigel" napominje da službenici EK preporučuju zemljama koje se bore sa visokim deficitima sličnu strategiju kakvu je primenila Nemačka proteklih godina kako bi "razmrdala" svoju privredu.
EK je u svom dokumentu, takodje, pozvala i Nemačku, Austriju i Holandiju da se bore protiv hronično slabe domaće tražnje.
Briselski eksperti, pri tome, preporučuju povećanje konkurencije u sektoru usluga, zatim poreske reforme i odstranjivanje prepreka za odobravanje kredita.
Komisija je, takodje, ukazala da što brže vlade budu realizovale neophodne mere, da će time socijalne posledice biti manje.
EK smatra da zemlje članice evrozone nemaju izbor, naglašavajući da su "te korekcije od životne važnosti za dugoročno funkcionisanje monetarne unije".
EU, medjutim, trenutno ne želi da finansijski pomogne Grčkoj, a finansijsku injekciju odbijaju i sami Grci, ističući da će se sa budžetskim problemima izboriti sami.
Debate o eventualnoj finansijskoj pomoći Grčkoj povrh svega komplikuje i činjenica da, prema ugovorima EU, zemlje članice evrozone ne mogu dobiti direktnu finansijsku pomoć za rešavanje problema budžetskog deficita od javno-pravnih činilaca, centralnih banaka svojih država ili od ECB.
