Izvor: B92, Tanjug, 11.Feb.2010, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU ipak pozajmicama pomaže Grčkoj
Pariz -- Ministri finansija evrozone postigli su dogovor o obezbeđivanju koordinisane pomoći Grčkoj, pri čemu će iskoristiti iskustva MMF-a, ali ne i njegov novac.
Međunarodni monetarni fond pomoći će Grčkoj savetima i iskustvom, ali ne i novcem, rečeno je Rojtersu u sedištu Evropske komisije. Preduslov da se obezbedi pomoć Grčkoj su dodatne fiskalne mere, posebno mere štednje, radi rešavanja finansijskih problema te zemlje, objavila je agencija Rojters, citirajući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << anonimni izvor iz EU
"Paket pomoći će pripremiti i koordinisati Evropska komisija, pri čemu će iskoristiti stručna iskustva Evropske centralne banke (ECB) i MMF", izjavio je taj izvor, dodajući da su ministri bili jednoglasno protiv toga da traže finansijsku pomoć od MMF-a.
Problemom Grčke danas će se baviti samit EU, čiji početak kasni zbog loše vremenske situacije, objavila je agencija ČTK. "Evropska komisija će predložiti i usklađivaće paket (pomoći) koji će proizilaziti iz analiza ECB i MMF", izjavio je Rojtersu taj neimenovani izvor.
Šefovi državnih kasa zemalja članica zone evra bi danas o tom uzajamnom dogovoru trebalo da informišu premijere i predsednike zemalja članica EU, prilikom njihovog sastanka u Briselu.
Lideri zemalja EU zabrinuti zbog Grčke
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je istakao da će zemlje članice evro zone preduzeti "odlučne i usaglašene" mere, ukoliko bude potrebno, da očuvaju finansijsku stabilnost poljuljanu zbog grčke krize, ali i dodao da u ovom trenutku nije predviđena nikakva finansijska pomoć Grčkoj, koja to sada nije ni tražila.
Države evro zone preduzeće odlučne i usaglašene mere ako bude potrebno da očuvaju finansijsku stabilnost ugroženu spekulativnim napadima na tržistima zbog visokog grčkog budžetskog deficita, rekao je Van Rompej.
On je istovremeno pozvao Grčku da učini sve što može, uključujući i "dodatne mere", da bi ove godine smanjila svoj budžetski deficit za četiri odsto u odnosu na 2009. kada je njen deficit prešao 12 odsto od bruto domaćeg proizvoda.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da Evropska unija "neće napustiti Grčku" koja je suočena s budžetskim problemima ali je naglasila i da Atina treba da poštuje zajednička "pravila" o deficitu. "Postoje pravila i ta pravila takodje treba poštovati... i mi ćemo na bazi toga usvojiti jednu deklaraciju", rekla je Merkel.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da Grčka mora da učini "sve što je moguće, uključujući i donošenje dodatnih mera" da bi postigla cilj - smanjenje deficita.
Papandreu: Budžetski plan Grčke je pouzdan
Grčki premijer Jorgos Papandreu je u razgovoru za francuski list "Mond" izjavio da je njegovoj zemlji potrebna psihološka i politička podrška EU u slučaju da špekulacije na tržištima budu nastavljene.
On je naglasio da Atina nije zatražila pomoć MMF-a i rekao da je budžetski plan Grčke pouzdan i, ukoliko bi ta zemlja i dalje trpela špekulativne napade na tržištu, to bi predstavljalo problem za čitavu Evropu, ne samo za njegovu zemlju. "Da, Grčka je pouzdan partner i garantujemo da je njen program reformi realan", rekao je grčki premijer.
Papandreu je naglasio da ukoliko špekulacije u vezi sa Grčkom budu i dalje nastavljene, da to onda neće biti stvar Atine, već evrozone i Evrope.
Većina zemalja EU odlaže ulazak u evrozonu
Inače, Poljska, Češka i Mađarska su pomerile svoja očekivanja za prelazak na evro za sredinu naredne dekade i iako nema zvaničnih izjava, svi su izgledi da će jedino Estonija u narednih pet godina uspeti da uđe u zonu evra, iako se tome nadaju sve novopridošle članice Evropske unije.
"Nemci i Evropska centralna banka (ECB) su odlučni da ne dozvole ulazak još jedne Grčke", izjavio je za Rojters glavni analitičar Danske banke u Kopenhagenu Lars Kristensen.
"Pametni poljski političari su shvatili poruku pa su promenili svoju retoriku i sada ističu da očekuju prelazak na evro najranije 2015. godine", dodao je on.
Inače, analitičari očekuju da će Evropska komisija i ECB insisitirati na još strožim kriterijumima za članstvo u zoni evra i insistirati na do sada zanemarenim indikatorima poput kreditnog salda i konkurentnosti. Kada se 2004. godine EU pridružilo osam zemalja centralne i istočne Evrope zajedno sa Kiprom i Maltom, ekonomski stručnjaci su predviđali da će 2010. godine sve te zemlje preći na korišćenje evra.
Prema njihovim pristupnim sporazumima, trebalo je da pređu na korišćenje evra kao valute kada ispune kriterijume koji se tiču javnog duga, budžetskog deficita, inflacije, kamatnih stopa i izvozne stabilnosti. Pa ipak, samo su Kipar, Malta, Slovenija i Slovačka ušle u zonu evra. Molba Litvanije je odbijena 2007. godine zbog veće stope inflacije nego sto je bila dozvoljena.
Evropski zvaničnici, međutim, ističu da Estonija ima velike šanse da uvede evro naredne godine. Island je pokucao na vrata zone evra u pokušaju da se spase nakon kolapsa banaka oktobra 2008. godine, ali mu je rečeno da prvo mora da zatraži članstvo u EU.
Nemačka: Bugarsku i Rumuniju nije trebalo pustiti u EU
Grčka kriza je ponovo u prvi plan dovela koškanje između Nemačke i EU da su Rumunija i Bugarska pre vremena primljene u evropski savez uprkos korupciji i organizovanom kriminalu kojih se još nisu rešile.
"Čak i pre krize, često sam slušao o Grčkoj kada su evropski zvaničnici govorili o centralnoj i istočnoj Evropi, posebno u vezi sa Rumunijom i Bugarskom", naveo je Kristensen.
Zvaničnici EU i ECB moraće da odgovore Bugarsku da ne podnosi molbu za članstvo u Mehanizmu za kursnu razmenu (ERM2), kao prvu stepenicu ka članstvu u zoni evra, iako tehnički ispunjava uslove.
Na drugoj strani Evrope, konzervativni Danci i Šveđani, koji su 90-ih odbili da pređu na evro, sada su još "tvrđi" u svojoj nameri šaleći se da niko ne bi želeo da uđe u klub u kome se nalazi Grčka.
