Izvor: B92, 21.Jan.2011, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU ima novca za Portugal i Španiju
Berlin -- Fond zone evra za spasavanje finansijski oslabljenih članica poseduje dovoljno novca za pokrivanje potencijalnih spasavanja i Portugalije i mnoge veće Španije.
Direktor tog fonda Klaus Reglingkaže i da Grčkoj nije potrebno restrukturisanje duga, kao što pojedini investitori strahuju.
Zvaničnici evrozone razmatraju da li i kako povećati sredstva 750 milijardi evra vrednog fonda, iz kojeg je sada moguće pozajmiti manje novca nego što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je njegova vrednost zbog neophodnosti da se zadrži vrhunski kreditni rejting.
Razgovore o povećanju tog fonda podstakla su strahovanja da bi potencijalna spasavanja Portugalije i, naročito, Španije mogla zahtevati veću sumu nego što se nalazi u tom fondu.
"Ne želim da sada prognoziram da li će tim zemljama biti potreban novac. To u ovom trenutku nije slučaj, one su sada u stanju da se same refinansiraju na tržištu", rekao je Regling dodavši da stoga nema hitne potrebe za povećanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Vlade članica zone evra učestvuju u EFSF sa 440 milijardi evra putem garancija za obveznice koje emituje taj fond. Preostalih 310 milijardi evra obezbedjuje Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond.
Da bi, međutim, obveznice EFSF zadržale vrhunski rejting AAA i bile atraktivne za investitore, vlade moraju da garantuju 120 odsto vrednosti tih obligacija, dok zemlje koje se spasavaju moraju da deponuju određenu količinu zajmova koje dobiju.
Time se kapacitet EFSF za pozajmljivanje smanjuje na svega 250 milijardi evra, što je, kako smatraju mnogi analitičari, nedovoljno za spasavanje Španije.
"Možda postoje mogućnosti za popunjavanje tog manjka ... putem nekih novih mehanizama i zaista ima smisla to razmotriti", kazao je Regling.
Nemačka protiv jedinstvenih obveznica
Nemačka je protiv ideje emitovanja jedinstvenih obveznica za članice zone evra, kaže nemački ministar ekonomije Rajner Bruderle i dodaje da Nemačka "treba da bude čuvar evra", podrazumevajući pod tim da je Nemačka zainteresovana za stabilnost jedinstvene evropske valute i savladavanje dužničke krize u zoni evra.
Zvanični Berlin se protivi uvođenju jedinstvenih evroobligacija jer bi to, po mišljenju nemačkih političara, predstavljalo vid subvencionisanja onih zemalja koje nisu u stanju da sprovedu neophodne ekonomske reforme.
Inicijativa za uvođenje evoobveznica pojavila se tokom traganja za rešenjem za suzbijanje dužničke krize u zoni evra, koja obuhvata 17 zemalja Evropske unije.
Pogledaj vesti o: Grčka
