Izvor: B92, Beta, Tanjug, 10.Maj.2010, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU: Štit od krize od 500 mlrd. evra
Brisel -- Ministri finansija Evropske unije postigli su rano jutros sporazum o hitnim merama vrednim 500 milijardi evra, kako bi se sprečilo širenje grčke dužničke krize.
U okviru trogodišnjeg plana pomoći, Komisija EU će obezbediti 60 milijardi evra, dok će zemlje iz 16-člane evrozone omogućiti bilateralnu podršku od još 440 milijardi. Međunarodni monetarni fond bi doprineo dodatnu sumu od najmanje polovine evropskog učešća ili 220 milijardi evra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Komesar EU za monetarne poslove Oli Ren izjavio je na konferenciji za novinare posle sastanka da sporazum "dokazuje da ćemo braniti evro po svaku cenu".
Taj fond bi, kako je ranije najavljeno, omogućio podršku budžetima i kreditnoj sposobnosti zemalja evrozone koje bi zapale u finansijske teškoće. Time bi već od ponoći trebalo da se utiče i na stabilizaciju uzdrmanih evropskih i svetskih berzi. Ministri finansija EU morali su pre ponoći da objave dogovor o merama trajne odbrane "stabilnosti, jedinstva i celovitosti evrozone", prema dogovoru lidera Unije, da bi se uticalo i na stabilnost evropskog i svetskih tržišta, budući da se od ponoći već otvaraju berze u Aziji.
U krugovima ministara finansija EU se navodi da će apsolutno sve biti učinjeno da se spreči da i druge zemlje evra dođu u situaciju u kakvoj je Grčka, iz prostog razloga što bi za zemlju veličine Španije, ako bi zapala u takve nevolje, bilo potrebno preko pet stotina milijardi evra pomoći za stabilizaciju njene platežne moći.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je saopštio da je o merama stabilizacije evrozone postignut dogovor Francuske i Nemačke, prethodno je upozorio da EU i jedinstvenoj evropskoj valuti preti "sistemska opasnost", što je objašnjeno kao upozorenje da se ne sme dogoditi slom svetskih finansijskih tržišta, kakav se dogodio 2008. u SAD posle bankrota velike američke banke Leman braders.
U suštini, neka vrsta začetka Evropskog monetarnog fonda od 60 milijardi evra, za koji bi kreditima garantovale članice evrozone, bio bi deo novog sistema stabilizacije uz daleko oštrije mere nadzora budžetskih i platnih bilansa članica EU.
Takođe se uveliko razmatra uvođenje oštrog mehanizma kontrole finansijskih institucija u Evropi, uz stvaranje posebne evropske rejting agencije, koja bi davala realne procene o kreditnoj sposobnosti članica Unije.
Prema španskim izvorima na zasedanju, jedna od varijanti je da se u fondu "Evropskog stabilizacionog mehanizma" obezbedi 150 milijardi evra, uključujući sredstva od 54 milijarde koje ima na raspolaganju Evropska komisija za hitnu finansijsku podršku članicama Unije, što je već odobravano Mađarskoj i još nekim novim članicama EU.
Time bi Evropska unija dobila temelj za pribavljanje ukupno preko 650 milijardi kredita i drugih izvora finansiranja za stabilizaciju evrozone i tržištima odlučno stavila do znanja da neće ni po koju cenu dozvoliti da ijedna članica jedinstvene evropske valute bude ugrožena špekulacijom na finansijskim tržištima, odnosno zapadne u teškoće zbog budžetsko-platnih manjkavih bilansa.
