Izvor: Blic, 25.Sep.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država zajmi, mi plaćamo
Kada su grčke državne obveznice sa rokom dospeća od deset godina dostigle na tržištu prinos od osam odsto, krenuo je domino efekat finansijske i opšte krize u zemljama EU. Portugalska vlada je platila prinos od 6,7 procenata na svoje četvrogodišnje i desetogodišnje obveznice sredinom januara ove godine. Tek posle toga, proletos, Portugalu je radi sprečavanja ekonomskog sloma odobreno oko 80 milijardi evra.
Prošlog meseca je Italija, koja takođe ima velikih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << teškoća, desetogodišnje obveznice na rok od jedne decenije prodavala uz kamatu od 6,227 procenata. Onima koji kupe njene državne hartije od vrednosti, najmanje plaća Nemačka, jer su plasmani u tu zemlju najmanje rizični.
Uz sve priče o lošim pokazateljima privrednih tokova, Amerika se sada zadužuje po kamati od 1,9 odsto.
Srbija je javnom dugu po osnovu prodatih državnih hartija (na kraju juna je to bilo 304,9 milijardi dinara) dodala novo zaduženje kroz prodaju obveznica u iznosu od jedne milijarde dolara, uz kamatu od 7,25 odsto. Mnogo ili malo? Prosto poređenje kaže da je to visok prinos jer je naš rejting nizak. Zato mnogi ekonomisti ne dele oduševljenje premijera koji je celu transakciju proglasio „istorijskom".
Priča kako mi nismo zadužena zemlja samo je delimično korektna. Istina je da je naš odnos duga prema bruto domaćem proizvodu (41,7%) ispod zakonskog maksimuma i da druge zemlje imaju nepovoljniji odnos. U slučaju Grčke to je 143 odsto, ali je ta zemlja pred bankrotom. Velika Britanija ima 80, Nemačka 83 procenta duga prema BDP. Njihova prednost u odnosu na Srbiju je u tome što su bogate i sa ogromnim privrednim potencijalom pa čak i kada uđu u veliki dug i deficit, mogu lako i bezbolno to da nose i finansiraju.
Nama bi bilo bolje, mnogo bolje, da se ugledamo na Bugarsku gde je odnos javnog duga i BDP 16 procenata ili Estoniju koja ima meru od 6,6 odsto.
Teško je naći u istoriji neke države primer da slavi i gradi mit na izgubljenom, na lošem. Kod nas to uspeva još od boja na Kosovu koji je izgubljen, poraženi smo, ali mitologiji stalno dodajemo nove detalje verujući kolektivno da čuvamo sećanje na dobro, uspešno. Slično je, makar po maniru, sa dodatnim zaduživanjem koje teško da može biti vedra strana naše stvarnosti i buduće istorije.
Uostalom, nije se zadužila država, već je ona u naše ime, zadužila nas. Javni, državni dug je ništa drugo do obaveza koju moraju da plate njeni građani na ovaj ili onaj način, a najlakše kroz veće poreze. Danas i ubuduće, nema druge.
