Izvor: B92, 20.Maj.2011, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domino efekat od bankrota Grčke
Amsterdam -- U slučaju bankrota Grčke ne može se očekivati ništa drugo, do domino efekat u evrozoni koji se mora izbeći, kaže ministar finansija Holandije Jan Kis de Jager.
"Ponovo čujem pozive da Grčka treba da izađe iz zone evra ili da proglasi bankrot. Razumem ta osećanja, ali ljudi koji ih iznose ne shvataju do kraja sve moguće posledice", rekao je de Jager.
Holandija ne može da dozvoli vraćanje drahme u Grčku jer tada ta zemlja ne bi bila u stanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da vrati svoje dugove. Umesto toga, Grčka treba da nastavi da preduzima sve neophodne mere radi sprovođenja reformi, ukazao je holandski ministar.
Prethodno je i vođa tima inspektora Međunarodnog monetarnog fonda u Grčkoj Pol Tomsen izjavio da grčki plan smanjenja budžetskog deficita neće imati uspeha sve dok vlada te zemlje ne počne da aktivno reformiše domaći finansijski sistem.
Grčka vlada je uvela mnoštvo nepopularnih mera štednje pokušavajući da stabilizuje finansijsku situaciju. I pored toga, nadležni traže još najmanje 85 milijardi dolara kredita u naredne dve godine.
Premijer Jorgos Papandreu je isključio mogućnost reorganizacije duga, rekavši da bi cena toga daleko prevazišla moguće koristi. Umesto toga, on je izjavio da vlada pokušava da smanji dug prodajom državnih obveznica u vrednosti od preko 70 milijardi dolara, uključujući telekomunikacije, luke, vodosnabdevanje i kockarnice.
ECB možda neće prihvatiti grčke obveznice
Evropska centralna banka bi mogla prestati da prihvata grčke vladine obveznice kao garanciju za zajmove, odnosno kao kolateral, ukoliko Atina promeni uslove pod kojima otplaćuje dugove, kaže portparol ECB.
„Meka reorganizacija" duga?
Komesar Evropske unije za ekonomiju, luksemburški premijer Žan-Klod Jinker predlaže da se razmotri - kako je rekao - „meka reorganizacija" grčkog duga. On je objasnio da bi to moglo da se postigne dobrovoljnim pristankom kreditora na odlaganje prvobitno određenih rokova otplate.
Time je on potvrdio izjavu glavnog ekonomiste ECB Jirgena Sstarka, koji je u Atini rekao da bi "reprogramiranje suverenog duga podrilo podobnost grčkih suverenih obveznica".
Ukoliko bi ECB ispunila ovo upozorenje, ona bi time ukinula odluku koja je predstavljala izuzeće, kojom je omogućila grčkim bankama da pozajmljuju od ECB, stavljajući grčke suverene obveznice kao kolateral.
Rejting tih obveznica je snižen na "bezvredan", odnosno neinvesticioni status i kao takve normalno ne bi mogle da budu prihvatane kao kolateral.
ECB je više puta jasno stavila do znanja da se protivi bilo kakvoj promeni načina na koji Grčka vraća svoj dug zbog strahovanja da bi to moglo dovesti do kolapsa grčkog bankarskog sektora i imati nesagledive posledice po 17-članu zonu evra.
Dug Grčke je na kraju prošle godine iznosio oko 340 milijardi evra (480 milijardi dolara), a očekuje se da će do kraja 2011. njegov nivo premašiti vrednost BDP koji se ostvari za godinu i po dana.
ECB je ukinula rejting BBB- kao donju granicu za prihvatanje grčkih vladinih obveznica, a koji i dalje promenjuje za sve ostale vrste dugova, i prihvata sve grčke suverene obveznice kao jamstvo za zajmove u znak pomoći dugom opterećenoj Grčkoj.
Po izbijanju finansijske krize, ECB je već bila spustila donju granicu za rejting dugova. Pre krize je prihvatala isključivo dugove s rejtingom u kategoriji A, ali je to pravilo olabavila kako bi omogućila bankama zaduživanje čak i sa BBB- rejtingom.
