Izvor: NiskeVesti.rs, 19.Jul.2016, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokument o pokretu protiv Turaka u Nišu 1821. godine
Posle buna u Niškom kraju, za vreme Prvog srpskog ustanka, 1805, 1806, 1807 i 1809. godine, revolucionarna misao nije zatajila, već podstaknuta pobedonosnim akcijama Srba u Šumadiji 1815. godine dobila je novu udarnu snagu, koja se manifestovala preko tajne niške revolucionarne organizacije, 1821. godine, kada je i u Grčkoj otpočela oslobodilačka borba protiv Turaka.
Pripadnici pokreta, predvođeni od niškog vladike Melentija, regrutovani su " uglavnom iz redova sveštenstva >> Pročitaj celu vest na sajtu NiskeVesti.rs << i zanatlijsko trgovačkog staleza grada." Turska je intervenisala sa velikim snagama protiv ovog revolucionarnog pokreta u Nišu, a Husein paša, dobivši ovlašćenja od Sultana, pogubio je, najbre, niškog Ali pašu, utvrdivši da je on " načinio savez sa niškim mitropolitom, pa je potajno noću, održavao sastanke i krojio planove da istrebi narod Muslimanski u Nišu, a zatim obesio kod mosta pred tvrđavom , pet pripadnika ove tajne organizacije, među kojima i vladiku Melentija.
Izvori o pokretu protiv Turaka u Nišu 1821. godine nisu brojni zbog njegove velike konspirativnosti. Jedan od njih je pismo upućeno knezu Milosavu Zdravkoviću u Svilajnac 17/30. maja 1821. godine, od Milutina Savića iz sela Bigrenice ( opština Ćuprija ).
Navodi u pismu daju neke nove podatke o ovom pokretu. Tako se na osnovu datiranja pisma može sa sigurnošću tvrditi da je Husein paša već početkom maja meseca pogubio pokretače bune, što je do sada, usled nedostataka konkretnijih izvora, teško bilo precizirati datum ugušenja ovog pokreta.
Gliša Elezović, pišući o 1821. godini u Nišu, navodi da je pogubljenje izvršeno 12/25. juna, na drugi dan Sv.Trojice, dok je na spomeniku kod Tvrđavskog mosta zabelezen treći dan Sv. Trojice, koji odgovara 13/26. junu. Pišući o revolucionarnoj aktivnosti Nišlija, 1821. godine, autor ovog materijala izrazio je sumnju u naznačeni datum vešanja Nišlija, smatrajući da je Husein pašina " egzekucija " izvršena ranije, ali, usled nedostatka izvora, prihvatio je 13/26. juni.
U navedenom pismu iz sela Bigrenice nabraja se da su od Turaka " pobiti " niški Ali paša, vladika Melentije i ekmedzi baša, čije je ime Radosav i koji je poznat kao "vodeća ličnost " niških ekmedzija, odnosno pekara, u to vreme. međutim, osim trojice pobrojanih, navodi se i novih " sedam ljudi " koji su tada stradali. U do sada poznatim izvorima ova brojka nije zabeležena. Jedini poznati Turski izvor, već naznačeno pismo Husein paše upućeno Marašli ali paši u Beograd, beleži tri sveštenika i dvojicu niških građana, a na spomeniku je zabeleženo šest imena : " vladika Melentije, prota Stojan Popović, sveštenik Đorđe Cincarin, Mladen Ovčarević, bakalin, Golub Mutavdzija i Radosav Ekmedzibaša ".
plakat povodom postavljanja spomenika
Kako o Mladenu Ovčareviću, bakalinu, nema podataka u 1821. godini, već mnogo kasnije 1860. godine, kada je najverovatnije obešen od Turaka u Nišu, to znači da broj pogubljenih 1821. godine iznosi samo pet, a da podatak iz pisma nije tačan.
Podatak, pak, zabelezen u ovom pismu , da ima " (j)ošte u zatvoru " Nišlija, ukazuje na snagu niške tajne organizacije i na brojnost njenih pripadnika .....
Pogledaj vesti o: Grčka
.jpg)
