Izvor: RTS, 08.Nov.2012, 22:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovorena štednja, pomoć kasni
Isplata nove tranše kreditne pomoći Grčkoj je pod znakom pitanja. Ovaj put ne zbog zastoja u usvajanju mera u Atini, već zbog nespremnosti Nemačke, kao glavnog kreditora, da odobri novu tranšu.
Partneri Grčke u evrozoni neće moći da joj iduće nedelje odobre isplatu nove tranše kreditne pomoći, iako je Skupština Grčke donela zakon o novim merama budžetske štednje, uprkos dubokom negodovanju javnosti.
Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble je rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da 17 zemalja evrozone još ne može da odluči o isplati novca čemu se Atina nadala. Kako je predviđeno, Vlada Grčke još mora da kroz Skupštinu progura državni budžet za 2013. godine, a poslanici nekih zemalja, uključujući Nemačku, treba da odobre isplatu nove tranše kreditne pomoći Grčkoj.
"Ne vidim kako bismo došli do rešenja već iduće nedelje", rekao je Šojble o sastanku ministara finansija evrozone u ponedeljak.
Izglasavanje zakona o merama štednje koji će dodatno smanjiti plate i penzije i povećati porez, bio je ključni korak da se strani poverioci Grčke uvere da oslobode sledeću tranšu od 31,5 milijardi evra ključnih za Atinu da bi platila međunarodne obaveze i sačuvala likvidnost.
Ukoliko tranša ne bude isplaćena, Vlada je saopštila da će Grčka ostati bez novca 16. novembra što bi otvorilo put ka potencijalnom proglašenju moratorijuma na plaćanje i izlasku iz zone evra. Taj scenario drži finansijska tržišta na ivici živaca već tri godine.
Berlin: Prvo budžet, onda novac
Međutim, Nemačka koja daje najveći pojedinačni doprinos fondu EU za pomoć, insistira da Grčka najpre donese budžet za 2013. godinu čime bi nastala osnova za odluku poverilaca da oslobode isplatu novih sredstava.
Posle glasanja budžeta koje je zakazano za nedelju, oslobađanje isplate novca i dalje zavisi od izveštaja "Trojke" dužničkih inspektora (EU, MMF i Evropska centralna banka) za koji se ne očekuje da će biti spreman za sastanak ponedeljak.
Pored toga, neke zemlje zone evra, poput Nemačke, mogu dati odobrenje tek pošto njihove Skupštine glasaju za to. Iako se ne očekuje da to glasanje traje dugo, ono ipak donosi odlaganje isplate.
Zato izjava Šojblea ukazuje da će za Grčku možda morati da se nađe privremen finansijski aranžman.
Nedeljno glasanje u Atini o budžetu je još jedan test za koalicionu Samarasovu vladu. U četvrtak, glasanje o zakonu o merama za uštedu 13,5 milijardi evra je nanelo štetu krhkoj vladajućoj koaliciji tri stranke.
Poslanici su glasali sa 153:128 za zakon, nekoliko sati pošto je protiv toga više od 80.000 ljudi demonstriralo ispred zgrade Skupštine, uz bitku s policijom.
Samo dve stranke - većinski konzervativci i socijalisti, od tri stranke u koaliciji su podržale zakon. Ali bilo je nesloge i u njihovim redovima: sedam poslanika je smenjeno jer nisu podržali mere, a osmi je sam rekao da napušta socijaliste i prelazi u nezavisne poslanike.
Ipak, Vlada nije u neposrednoj opasnosti jer je treća stranka, "Demokratska levica" (DIMAR) koja se uzdržala od glasanja o merama štednje, rekla da će se ostatio u vladajućoj koaliciji. Zato se očekuje da tri vladajuće stranke budu jedinstveni front pri glasanju o u budžetu.
Šesta godina recesije
Grčka se oslanjala na kreditnu pomoć evro partnera i Međunarodnog monetarnog fonda još od 2010. godine. Ona je zauzvrat morala da sprovede niz mera štednje koje su teško pogodile ekonomiju. Grčka uskoro ulazi u šestu godinu recesije.
U četvrtak je saospsteno da ke nezaposlenost avgusta porasla na 25,4 odsto, dok je jula bila 24,8 odsto, a godinu ranije 18,4 odsto. Više od 1,2 miliona ljudi u zemlji sa 10 miliona stanonika je sada nezaposleno, od čegasu 58 odsto ljudi uzrasta od 15 do 24 godine.
Paket kreditne pomoći Grčkoj od 240 milijardi evra se isplaćuje u ratama i zavisi od propisanih budžetskih ciljeva i reformi. Najnovija isplata kasni već pet meseci zbog političke neizvesnosti koja je nastala u proleće ove godine - dvaput su za dva meseca održani poslanički izbori, a zatim se dugo čekalo na dogovor o novim merma budžetske štednje.
Uoči šeste godine recesije Vlada je zatražila bolje uslove od poveilaca - produženje za dve godine roka ni da ispuni dogovorene ciljeve.
To bi, međutim, stvorilo finansijski jaz od oko 30 milijardi evra.
Šef ECB Mario Dragi je jasno rekao da bi taj noac trebalo da dođe od država evrozone jer je centralna banka "većinom uradil sve" da pomogne Grčkoj, a nije joj dozvoljeno da direktno finansira dug članica.
Grčki sindikati su najavili nove štrajkove i proteste, a u četvrtak nisu radili taksisti i atinski metro, tramvaj i gradska železnica.
Pogledaj vesti o: Grčka, Nedelja štednje
