Izvor: Politika, 07.Avg.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dirigovanje orkestru bagera
Filmski festival u Herceg Novom, završen juče, ponudio je ostvarenja koja su obeležila i programe svetskih smotri, kao i alternativne, etnološke i ekološke filmove
Specijalno za Politiku
Herceg Novi – Nagrađeni film „Iza brda” kanskog lauerata Kristijana Munđijua, inspirisan istinitim događajem o religioznom i romantičnom konfliktu dve mlade žene odrasle u istom sirotištu,publika je na Kanli kuli pratila s pažnjom, što se ne može rećiza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grčki film „Alpi” Jorgasa Lantimosa, koji odlikuje artificijelnost i pretencioznost. Mađarski film „Samo vetar” Benedeka Fligaufa, kao i makedonski „Žena koja je obrisale suze” Teone Strugar Mitevske, primljeni su dobro, dok je bosanskohercegovački „Djeca” Aide Begić ispraćen podužim aplauzom. Oba srpska filma „Smrt čoveka na Balkanu” Miroslava Momčilovića i „Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem” Bojana Vuletića relaksirala su i uveseljavala gledaoce. Debitantski film „Mora ljubavi” Đorđija Mirovića predstavljao je Crnu Goru, glumačka ekipa dobro je ispratila složene zadatke koje im je postavio reditelj. Ovacijama posle projekcije „As pik–loša sudbina”, drugog crnogorskog predstavnika, dočekana je mnogobrojna ekipa predvođena rediteljem Draškom Đurovićem i glavnim glumcem Branimirom Popovićem, a od Majkla Medsona, nosioca druge uloge po značaju u filmu, ni traga ni glasa.
Na drugoj hercegnovskoj tvrđavi Forte mare predstavljeni suovih dana filmovi koje je selektor Srdan Golubović podelio na tri grupe: one koji su realizovani u crnogorskoj koprodukciji, filmski omaž Darku Bajiću i „Vrhunac” (Highlights). U prvoj grupi su prikazani „Orkestar” Pjera Žalice, BiH produkcije, film u kome se članovi kultnog jugoslovenskog benda „Plavi orkestar” sreću sa brojnim poznatim ličnostima koje su obeležile vreme i prostor u kome se grupa razvijala, padala i ponovo uzdizala. U programu koji treba da podržava i ohrabruje stvaranje veza crnogorskih stvaralaca i stvaralaca u regionu prikazan je i „Doktor Rej i đavoli” Dinka Tucakovića, jer se zamišljeni susret Nikolasa Reja i Orsona Velsa događa na Crnogorskom primorju. Omaž DarkuBajićuje retrospektiva izabranih filmova prošlogodišnjeg dobitnika nagrade „Milan Žmukić” jednomod najznačajnijih autora u regionu, a tri hit filma prikazanana ekranu tvrđave Forta mare, „Anđeoski deo” Kena Louča, „Sveti motori” Leosa Karaksa i „7 dana u Havani” po scenariju Leonarda Padura (režiralosedam reditelja iz Francuske i Španije), obeležili su svojim kvalitetom, nagradama i provokativnošću ovogodišnje programe kanskog i berlinskog festivala.
Trg Bela vista, na delu namenjenom za promociju knjige, okupljao je ljubitelje ostvarenja autora alternativnih, umetničkih, etnoloških i ekoloških filmova. Selektor Vladimir Perović izabrao je 51 film za Dokumentarni program. „Sivan” Zohara Elefanta (Izrael) i „Zaboraviću ovaj dan” Aljine Radnjickaje (Rusija) pokazali su koliko mogu da budu visoki dometi kratke forme, kada se minimalističkim pristupom i uključivanjem gledaoca u drugu, neprikazanu stranu projektuje glavna drama junakinja oba filma. U prvom ne vidimo fudbalsku utakmicu koju prati izuzetno mimikrično lice navijačice Sivan,a u drugom ginekološku stolicu na kojoj se vrši kiretaža žena i devojaka snimljenih u čekaonici ambulante.
Dva italijanska stvaraoca Juri Ankarani i Benoa Feliči impresionirali su gledalište na Bela visti izuzetno kultivisanom formom i komunikacijom. U filmu „Glavni”, Ankarani se usredsredio na čoveka koji diriguje ogromnim bagerima kod izvlačenja dragocenog mermera iz majdana Karere, simfonija beline i gracioznosti, dok u „Nedovršenoj Italiji” Feliče kontrapunktira italijanskoj arhitektonskoj baštini sa siluetama napuštenih gradilišta koja decenijama zapuštenaštrče i ruže Siciliju. Gor Bagdasarajan, dokumentarista iz Jermenije, prati stvaranje metalne skulpture, koju Ašir Akram,mladi američki vajar,gradi u miljeu socijalističkih stambenih blokova, ispod legendarnog Ararata, a koja će biti izložena u jerevanskom muzeju. Kako je doživeo i zapamtio tragediju svoga grada, preneo nam je sarajevski reditelj Igor Drljača u filmu „Kako sam zapalio Simona Bolivara”. Savest koja ga muči zbog loše ocene iz likovnog, pretvara se u moru i opsesiju da je zbog toga započeo rat. Na netipičan način je Tatjana Černjavska pristupila černobiljskoj katastrofi u „Leonidovoj priči”, filmu koji je u većem delu animirao Rajner Ludvig, i na taj način kroz likovnost potcrtao i pojačao dramu žrtava najveće nuklearne katastrofe u prošlom veku.
Dragomir Zupanc
objavljeno: 08.08.2012
Pogledaj vesti o: Grčka
