Izvor: B92, 26.Nov.2012, 12:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Danas nova šansa za spas Grčke

Ministri finansija evrozone sastaju se danas u Briselu, treći put za dve sedmice, radi razgovora o skidanju blokade sa sledeće tranše pomoći prezaduženoj Grčkoj

Grčka još od juna čeka na isplatu rate od 31,2 milijarde evra (40 milijardi dolara) iz međunarodnog zajma za spasavanje od 130 milijardi evra koji joj je odobren ranije ove godine. Trenutno je ta zemlja u opasnosti da ostane bez gotovine.

Atina do kraja godine takođe treba da dobije još dve rate pomoći >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - od pet i 8,3 milijarde evra, u zamenu za obećanu seriju nepopularnih mera stroge štednje, prenela je francuska agencija AFP.

Vlada Grčke, sa premijerom Antonisom Samarasom na čelu, donela je ranije ovog meseca niz novih budžetskih rezova, a evrozona je posle neuspelih pregovora prošle srede priznala da je Grčka učinila sve što je od nje traženo.

Isto je naveo i Samaras u saopštenju posle tog sastanka: "Grčka je uradila ono što je morala i što je obećala da će da uradi", rekao je on, vidno nezadovoljan posle tih neuspelih pregovora.

Banke evrozone su takvu gorku pilulu već progutale ranije ove godine, a MMF je pozvao ECB da prihvati takvo rešenje, ali su u ECB i Nemačka do sada bile protiv ponovnog otpisa grčkog duga. Nemačka kancelarka Angela Merkel zna da takvo rešenje ne bi prihvatili nemački glasači.

"Ja sam protiv tog otpisa duga i želim da se nađe neko drugo rešenje", rekla je ona u petak.

Ministri evrozone su tokom vikenda razmenili mišljenja i ideje , u naporima da otvore put postizanju sporazuma na današnjem sastanku.

U nedelju je francuski ministar finansija Pjer Moskovisi insistirao na tome da je evrozona veoma blizu sporazuma o puštanju sledeće tranše pomoći Grčkoj.

"Mislim da smo veoma blizu rešenja. Ne znam da li će u ponedeljak biti sporazuma, ali znam da je to moguće i želim da on bude postignut", rekao je Moslkvisi juče za televiziju BFM.

Današnjem sastanku će, sem ministara finansija evrozone, prisustvovati i izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard i predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi.

MMF, ECB i Evropska unija čine takozvanu "trojku" kreditora koji su insistirali da Grčka usvoji plan stroge štednje. Oni su dali Grčkoj dodatne dve godine, do 2016, da uravnoteži finansije, ali to znači da će morati da nađu još 32,6 milijardi evra za pokrivanje troškova tog dvogodišnjeg predaha za Grčku.

Na današnjem sastanku takođe treba da bude dogovoren rok za smanjenje ogromnog grčkog duga. Lagardova želi da Atina svede svoj dug na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020, dok bi predsedavajući evrogrupom Žan-Klod Junker više voleo da taj rok bude pomeren na 2022.

Najjednostavnije rešenje bi bilo da kreditori dogovore otpis dela grčkog duga, a mogućnost takvog "herkata" je juče pomenuta i u nemačkoj štampi.

Jedan izvor agencije AP je, međutim, rekao da je tokom telefonskih konsultacija u subotu učinjen napredak po tom pitanju i da su se ministri dogovorili da budu snižene kamatne stope na zajmove koji su Atini već odobreni, ali da treba da budu dogovorene revidirane stope.

Takođe je dogovoreno da se Grčkoj ustupi deo dobiti koju ECB ostvaruje na grčke obveznice koje ima u vlasništvu, a u principu je dogovorena i kupovina grčkog duga uz korišćenje fonda evrozone za spasavanje prezaduženih članica, rekao je taj izvor.

Ostaje da se vidi da li će MMF pristati na ta rešenja jer je problem u tome što te mere ne bi dovele do smanjenja grčkog duga na 120 odsto BDP do 2020, kao što želi Lagardova.

Jedan izvor u grčkoj vladi je, međutim, rekao da bi MMF mogao da pristane na nekakav kompromis i da cifra za grčki dug bude jednaka 124 odsto BDP.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na B92...

Blic: Oli Ren pozvao na postizanje sporazuma o Grčkoj