Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jun.2015, 20:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četiri igre koje Grci možda igraju

Kada su radikalni levičari dobili izbore u Grčkoj u januaru, mnogo pažnje pridavalo se činjenici da je Janis Varufakis, novi ministar finansija, profesor ekonomije. Mnogi su očekivali da će grčka pregovaračka strategija sada pokazati istančanost i briljantnost pod vođstvom ko-autora knjige „Teorija igara – kritički uvod“.

Međutim, nekoliko meseci kasnije, Grčkoj ponestaje prijatelja i novca.

Dok se država nalazi pred situacijom da neće moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da plaća dugove, potezi vlade u Atini zbunjuju i neke od komentatora koji su imali razumevanja za novu vlast.

I, koju to igru Grci igraju? Ovo su četiri pretpostavke:

Prva igra: blefiraju i još uvek misle da mogu da pobede.

Ciprasova vlada možda još uvek veruje da EU neće dozvoliti da jedan od njenih glavnih projekata - jedinstvena evropska valuta – propadne.

Gubitak političkog prestiža bio bi prevelik; rizik od finansijske zaraze takođe. Ipak, EU neće napraviti značajnije ustupke do momenta kada zaista poveruje da je Grčka neposredno pred napuštanjem evro-zone.

Dakle, neki znaci haosa i panike u Atini možda su neophodni kako bi se EU ubedila da je kraj igre blizu.

Druga igra: blefiraju i tek sada su shvatili da su se preračunali.

Aleksis Cipras i njegova Siriza su novi u politici EU na visokom nivou. Pobedili su na izborima u januaru verujući da mogu da igraju na kartu borbe protiv „siromaštva“ i naiđu na razumevanje širom Evrope.

Proteklih nekoliko meseci bili su bolno odrastanje i prihvatanje realnosti evropske politike. Teorije g. Varufakisa nisu se pokazale dobro u praksi, što ga je nateralo da žali zbog nedostaka „veštog teoretičara igara na njihovoj strani“.

Međutim, zakasnela spoznaja Sirize da mora da prihvati uslove kreditora, ili napusti evro-zonu, možda je stigla i prekasno.

Treća igra: cilj je zadržavanje vlasti kod kuće.

Nepredvidiv pregovarački stil grčke vlade otkriva haos u Atini. To je delimično odraz neiskustva i nedostatka resursa ekipe iz Sirize. Međutim, partija je možda upala u zamku unutrašnje politike u Grčkoj.

Siriza je koalicija i partija krajnje levice će se verovatno otcepiti ako proceni da je g. Cipras spreman da prihvati siromaštvo u zamenu za novi aranžman sa kreditorima.

Vrlo je verovatno da ni šire glasačko telo neće biti impresionirano. Sklapanje takvog sporazuma bi stoga moglo da označi kraj političke karijere g. Ciprasa.

Četvrta igra: Grčka ustvari želi da napusti evro-zonu.

Među akademicima i političarima koji savetuju Sirizu sigurno postoje oni koji veruju da će Grčka morati, pre ili kasnije, da napusti evro-zonu. Oni misle da njihova zemlja može da izbegne ekonomsko propadanje ako odbije da prizna deo ili ceo dug, ali su svesni da bi cena toga bilo izbacivane iz evro-zone.

Štaviše, kada Grčka napusti tu zonu, nove, fluktuirajuća valuta mogla bi da pomogne da se država ponovo postane konkurentna. Neki članovi Sirize takođe veruju da su evro-zona i EU neodvojivi od „neoliberalne“ ekonomije koju su oni odbili.

Problem je u tome što je Siriza došla na vlast nasuprot istraživanjima javnog mnenja koja su pokazivala da velika većina Grka želi da ostane u evro-zoni.

Zato je neophodno da izađe sa planom iz kojeg bi se videlo da se Siriza iskreno trudi da ostane u sistemu jedinstvene valute, da bi je, ipak, nerazumni stranci, predvođeni Nemačkom, izbacili.

Koju od ovih igara zapravo igra Atina? Pretpostavljamo da postoje elementi sve četiri.

Čak i sada, donosioci odluka u Atini dvoume se između opcije jedan i dva, u jednom trenutku ubeđeni da će EU izaći sa boljom ponudom, a u drugom u strahu da takve ponude neće biti.

Neki primeri nepredvidivog ponašanja g. Ciprasa, kao što su obećanje da će izvršiti uplatu MMF-u, da bi ga kasnije odložio, takođe otkrivaju političke probleme kod kuće. Iako je broj savetnika Sirize koji žele da Grčka napusti evro-zonu u manjini, njih će sigurno biti sve više kako se kriza bude razvijala.

Nesigurnost koja okružuje motive Atine je pojačana sličnim pitanjima koja se odnose na motive Brisela i Berlina.

Postoje, takođe, argumenti u prilog tezi da nemačka vlada blefira, u iščekivanju kapitulacije Grčke, ili da je tim oko Angele Merkel pogrešno procenio situaciju kada je očekivao da će se Grci „razumno ponašati“, ili da je nemačka vlada, poput kolega iz Grčke, upala u zamku unutrašnje politike, ili, konačno, da u Nemačkoj, pogotovo u ministarstvu finansija, postoje mnogi koji žele da isteraju Grčku iz evro-zone.

Nesigurnost sa jedne strane pregovaračkog stola samo povećava nesigurnost na drugoj strani. Ukoliko obe strane misle da se kalkulacije druge strane menjaju, to otežava donošenja razumne procene u vezi sa onim što treba uraditi kako bi se postigao sporazum.

Na žalost, „igra“ koja je trenutno u toku između Grčke i kreditora manje podseća na sofisticiranu vežbu na seminaru u Kembridžu, a više na scenu iz „Buntovnika bez razloga“, gde dva automobila jure ka litici i oba vozača čekaju da popuste živci onog drugog.

Ova scena u filmu završava se tako što se jedan vozač surva u ambis preko litice.

Preveo Srđan Starčević

Copyright The Financial Times Limited 2015

(c) 2015 The Financial Times Limited

Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...