Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Apr.2010, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanija o grčkoj krizi: Nisu dostojni evrozone
LONDON - Tvrdnje Nemačke da Grčka nikada i nije trebalo da bude članica evrozone nisu bez osnova, ocenjuje danas britanski "Gardijan", ali napominje da sada nije vreme da se o tome diskutuje, već da se milijardama evra podrške ta zemlja odbrani, i to na osnovu stava da je "napad na jednog člana društva, napad na sve".
U uredničkom komentaru posvećenom sudbini evra, naslovljenom "Na ivici krize", list navodi da se može tvrditi da su privrede Grčke, Portugala i Italije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << toliko različite od ekonomija njihovih partnera iz evrozone da im nije ni trebalo dopustiti da se "ukrcaju u čamac jedinstvene valute".
Veber: Pomoć najbolje rešenje za sve
Ne postoji nikakva prihvatljiva alternativa pomoći Grčkoj, zbog čega je neophodno da paket pomoći bude što pre usvojen kako bi se sprečili potresi na finansijskom tržištu i zaštitile druge države, upozorio je danas Aksel Veber, predsednik nemačke Bundesbanke i član upravnog odbora Evropske centralne banke.
On je, u izjavi za nemački dnevni list "Bild", naglasio da bi bankrot Grčke imao nesagledive posledice po finansijska tržišta i druge zemlje, prenela je agencija Rojters.
Veber je istovremeno odbacio ideju, koju podržavaju neki u Nemačkoj, da bi Grčka trebalo da bude isključena iz 16-člane zone evra, ističući da ne postoji pravna osnova za takav potez i da bi to moglo da izazove ekonomske i finansijske potrese ogromnih razmera.
"Finansijska pomoć koja bi bila data pod strogim uslovima je najbolje rešenje za sve zainteresovane strane", rekao je on.
Prvi čovek Bundesbanke je odbacio i predlog nekih nemačkih političara da bi banke trebalo privoleti da smanje potraživanja od Grčke na ime obveznica u sklopu paketa pomoći, ocenivši da bi to bilo "kontraproduktivno".
"Ali, sve dok ne krenu da napuštaju taj brod, nije trenutak da im se to i kaže", piše "Gardijan" i dodaje da je stav o potrebi pomoći tim zemljama "viđenje finansijskih tržišta" jer, kako navodi, "posle propasti Grčke, dolazi Portugal, potom Italija - a onda?".
"Fajnenšel tajms", pak, smatra da zemlje evrozone moraju konačno da odluče šta im je činiti.
"Ako odista misle ono što govore još od februara i smatraju da Grčka zaista čini sve kako bi uspostavila kontrolu nad svojim dugovanjima, onda moraju da daju novac koji će Atini pomoći da tokom podužeg perioda refinansira dugove. Ukoliko, međutim, procene da je Grčka ne samo nelikvidna, već i nesolventna i da nikada neće biti u stanju da isplati svoje poverioce, onda se", po listu britanske poslovne elite, "ništa ne dobija odlaganjem neumitnog bankrota".
List ocenjuje da Grčkoj, kao najodgovornijoj za haos koji je zavladao, eventualna pomoć mora biti rigorozno uslovljena.
Britanska štampa danas prenosi i jučerašnju izjavu direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana da bi smesta trebalo aktivirati paket finansijske pomoći za Grčku, jer bi, zbog stalnog pogoršavanja situacije, na udaru mogle da se nađu i druge zemlje.
Stros-Kan je boravio u poseti Berlinu u nastojanju da nagovori Nemačku da pristane na plan za pružanje pomoći Atini.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da njena zemlja mora da bude sigurna da će Grčka ozbiljno pristupiti smanjenju potrošnje.
Nemačka bi bila najveći pojedinačni davalac novca za pomoć Grčkoj, ali ankete ukazuju da se većina Nemaca protivi korišćenju njihovog novca za spasavanje prezadužene strane države.
Merkelova zbog toga okleva da odobri finansijsku pomoć Grčkoj, uoči ključnih regionalnih izbora idućeg meseca.
O finansijskoj krizi u Grčkoj Merkelova je, kako je preneo BBC, telefonom razgovarala i sa američkim predsednikom Barakom Obamom.
Bela kuća je saopštila da su se sagovornici saglasili o važnosti odlučne akcije Grčke u suočavanju sa situacijom uz, kako je naglašeno, pravovremenu podršku Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
